U vreme kada je globalna finansijska kriza oborila svet na kolena, Norveška je prošla mahom bez posledica, ali bi na kolena mogla da je obori nafta jeftinija od 50 odsto.
Najviša stopa nezaposlenosti u postkriznom periodu u Norveškoj od 3,7 odsto registrovana je 2010. godine, ali su niske cene nafte u maju ove godine podigle nezaposlenost na 4,3 odsto, što je najviša stopa u poslednjih 11 godina, a to je bilo pre novog talasa pada cena nafte tipa "brent", prenosi "Blumberg".
Norveška je veoma zavisna od nafte, koja je ključni pokretač njenog privrednog rasta i zahvaljujući kojoj je prošla bez posledica kroz globalnu finansijsku krizu.
Uz probleme u naftnom sektoru, međutim, Norveška nema mnogo drugih sektora kojima bi mogla da se okrene.
Nafta je počela da gubi vrednost i pre globalnog pada cena, zbog smanjenja investicija u tom sektoru na najniži nivo od 2000.
Da bi se izborile sa tom situacijom, kompanije, poput Statoila, počele su da ograničavaju izdatke više od šest meseci pre potonuća cena "brenta".
Norveška bi uskoro mogla da se nađe pred izborom da posegne za novcem iz 875 milijardi dolara teškog državnog investicionog fonda, što bi bio jedinstven korak u istoriji, ili da oštro ograniči fiskalnu potrošnju u vreme kada je ona zemlji neophodna.
Državna potrošnja uskoro bi mogla da premaši prihode od nafte, koje Norveška ulaže u fond za buduće generacije.
Uzimanje novca iz fonda nije planirano bar još nekoliko decenija i nijedan ministar finansija ne želi da do toga dođe u njegovo vreme.