Centralna obaveštajna agencija SAD, prema izveštajima medija, ali i organizacija za ljudska prava, drži zarobljenike u tajnim zatvorima širom sveta. Evo liste tih zloglasnih zatvora.
Te njihove tajne lokacije su ustvari zatvori za one koji zvanično nisu optuženi ni za kakav zločin. Samim tim su pogodni za “mučenja - izvlačenje priznanja strujom, prebijanja, ponižavanja…
Ovi tajni zatvori su verovatno i najstrašnija mesta na planeti.
10. Dijego Garsija, Indijski okean
Ovaj zatvor se nalazi u Indijskom okeanu, oko 1.600 kilometara od Indije i 3.200 kilometara istočno od Tanzanije.
Ovaj deo pripada Velikoj Britaniji koja je u paktu sa SAD-om tokom 60-ih i 70-ih proterala lokalno stanovništvo kako bi bila izgrađena NATO baza koja i danas postoji. Tamo živi otprilike 4.000 vojnog osoblja .
Iako Britanija već dugo tvrdi da u Dijego Garsiji nema “duhova zatvorenika” kako se popularno zovu zarobljenici CIA u tajnim zatvorima, Lorens Vilkerson (načelnik Generalštaba bivšeg američkog državnog sekretara) je kazao da su osumnjičeni za terorizam dovedeni u taj zatvor.
On je naveo da je to uradila CIA odmah nakon 11. Septembra i napada na kule bliznakinje u Njujorku.
9. Temara istraživački centar, Maroko
Ovaj zatvor se nalazi u šumi, 14 kilometara od Rabata. Objektom upravlja markonska jedinica samouporave poznata kao Direkcija za nadzor terotorije.
Prema izveštajima Komiteta UN protiv mučenja i Amnesti internešnala (AI) poslednjih godina ljudska prava u ovoj zemlji su poboljšana. Ipak izveštaj AI od 2004. godine pokazuje da su ljudska prava najstrašnije kršena u Temaro centru. Prema navodima iz izveštaja marokanski istražitelji su u više navrata tukli, ponižavali, spaljivali, pržili strujom zatvorenike.
Navodni cilj mučenja je bio da zatvorenici priznaju zločin ili da pak odaju poverljive informacije.
Agencija AP je 2010. godine javila da su američki zvaničnici potvrdili da objektom upravljaju Marokanci, ali da ga finansira CIA. Maroko zvanično negira da taj zatvor postoji.
8. Nacionalni aerodrom u Bukureštu
Aerodrom Mihajla Kogalniceana je glavni za južni rumunski region i vrlo blizu turskih odmarališta na obali Crnog mora. Prošle godine bilo je čak 2.227 letova i prevezeno je 63.000 putnika. Neki tvrde da je veliki broj letova poslužio za prevoz "duhova zatvorenika" u tajne prostorije na aerodromu.
Informacija o postojanju tajnih zatvora CIA na teritoriji Rumunije i drugih zemalja pojavila se i u novembru 2005. godine u izveštaju švajcarskog parlamentarca Dika Martija.
Tada su rumunski zvaničnici takođe odlučno negirali postojanje takvih centara i pozvali Martija i stranu štampu da posete sva mesta za koje je postojala sumnja da se u njima nalaze zatvori CIA.
Dik Marti je tada priznao da ne poseduje konačne dokaze, ali je ocenio da podaci kojima raspolaže opravdavaju nastavak istrage.
Zvaničnici tvrde da se aerodrom koristi samo kao transfer za zatvorenike ali nikako da je zatvor.
Međutim, jedan rumunski zvaničnik je naveo da tamo postoje tri vojne zgrade u koje nisu smeli da ulaze ruminski zvaničnici, ali da agenti SAD jesu.
Novi dokazi su se pojavili 2010. godine kada je "Špigl" pisao da su švajcarske obaveštajne agencije presrele faks koji je su razmenili egipatski minister spoljnih poslova i njegov ambasador u Londonu, u kom su opisani zatvorski dani 23 Iračana i Avganistanca na aerodromu
7. “Šifra “Zeleni” na Tajlandu
Iako Tajland negira postojanje bilo kakavih tajnih lokacija na svojoj teritoriji postoji više izveštaja koji opisuju misteriozni zatvor “Zeleni” koji se nalazi nedaleko od Bangkoka.
Prema pisanju “Gardijana” 2009. godine sama CIA je potvrdila da je uništila 92 snimka intervjua sa osumnjičenima za terorizam negde na Tajlandu.
U izveštaju se takođe navelo da je “Zeleni” neka vrsta eksperimenta gde CIA usavrašava tehnike ispitivanja.
Jedan od CIA zatvorenika koji je boravio na Tajlandu je Palestinac Abu Zubajdah koji je uhapšen 2002, za koga je CIA pogrešno mislila da je “broj tri u Al kaidi”.
U zatvoru u Tajlandu CIA je na Abuu Zubajdahu prvi put primenila svoje metode mučenja: simulirala je davljenje u vodi, lišavala ga sna, prisiljavala ga da boravi u neprirodnom i teškom položaju i zatvarala ga u kutije. Jednom je 11 dana bio zatvoren u kutiji u obliku mrtvačkog sanduka, a jednom je 29 sati proveo u kutiji manjoj od 0,27 kvadratnih metara.
6.Kamp Lemonier, Džibuti
Džibuti je strateški važan za američku vojsku zbog blizine vrućih teroristilkih zona – Somalije i Jemena, kao i Adenskog zaliva gde ordiniraju pirate.
Kamp se nalazi na nacionalnom aerodormu i zvanično je dom borbene jedinice SAD koja se bori protiv terorizma. Nezvanično, prema izveštaju iz 2004. godine Al Džazira je navela da je kamp Lemonier takođe crna tačka CIA u kom je mučeno desetine zatvorenike. U izveštaju se takođe navodi da je i objekat korišćen od strane Obamine administracije iako je Obama 2009 godine potpisao naredbu o zabrani tajni zatvora CIA.
Inače, 2015. godine pojavili su se snimci koji pokazuju kako se baza stalno širi.
5.Tajni zatvor u Litvaniji
Samo 16 kilometara od glavnog grada je misteriozna bivša škola jahanja u selu Antavalia.
Prema pisanju Vašington posta škola je pretvorena u zatvor CIA 2004. godine. U izveštaju se i navodi da je korišćena za ispitivanja pripadnika Al kaide iz Avganistana. Navodno je firma Elite d.o.o. registrovana u Vašungtonu kupila taj posed. Meštani su naveli kako su videli da se vrše iskopavanja I da pretpostavljaju da ispod zgrade postoji podzemni kompleks.
Firma je navodno objekat prodala 2007. godine i nestala. Od tada se ovo mesto koristi za obuku litvanske službe bezbednosti.
4. Plutajući zatvori
"Gardijan" je svojevremeno pisao da su SAD priznale da u tajnim zatvorima drže oko 26.000 ljudi kao i da američka flota drži “plutajuće zatvore” širom planete.
Istraživanje jedne organizacije za ljudska prava je pokazalo da najmanje je 17 američkih brodova koji su “nevidljive tačke” CIA.
Među tim brodovima je i USS Ašlend, brod dugačak 186 metara i težak 16.000 tona.
On je dom za 500 marinaca, ali se veruje i da je povezan sa nizom otmica somalijskih, kenijskih i etiopijskih snaga.
3. Zatvor u Poljskoj
Vojnu oblast u Poljskoj koju su koristile nemačke elitne jedinice SS za vreme Drugog svetskog rata, koristili su i poljski obaveštajni oficiri . Na mapi je inače označena kao odmaralište.
Jedan poljski intelektualac je 2010. godine otkrio za BBC da su ti stari vojni objekti pretvoreni u zatvore CIA I da tu čuvaju opasne zatvorenike.
Ono što je zanimljivo je da je 2014. godine bivši poljski predsednik Aleksandar Kvašnjevski (bio na vlasti od 1995 – 2005.) potvrdio da je napravio sporazum sa SAD-om da u Poljskoj budu tajni zatvori. On je kazao da je sporazumom bilo predviđeno da zatvorenici budu tretirani kao ratni zarobljenici i da će im bidi omogućena međunarodno priznata prava.
Evropski sud za ljudska prava je 2015. presudio da je ova zemlja bila domaćin tajnih zatvora CIA i da mora da sudski goni odgovorne zvaničnike.
2. "Salt Pit" zatvor u Avganistanu
Zatvor je napravljenu u bivšoj ciglani i u njega je CIA uložila više od 200.000 dolara.
List “Dejli best” je 2012. godine opisao Salt Pit kao sadističku tamnicu. List je istraživao smrt Gula Rahmana koji je umro od hipertermije 2014. godine nakon što je pretučen i ostavljen nag okovan na podu.
CIA je negirala da ima veze sa smrću Rahmanija, a glavni oficir CIA, koji je naredio da Rahmani bude zarobljen, je i nagrađen za superioran rad.
Baza "Orao" kod Tuzle
Američka vojna baza “Orao” kod Tuzle je još jedno od mesta u kojima su agenti CIA-e brutalnim metodama ispitivali i mučili svoje zatvorenike koji su bili osumnjičeni da su kao pripadnici radikalnih islamskih organizacija pomagali rad Al-Kaide.
Kroz hangare aerodrome Dubrava kod Tuzle, u kojoj su Amerikanci nakon Dejtonskog sporazima napravili vojnu bazu prošlo je dosta osumnjičenih.
Torturu CIA u ovom zatvoru su na svojoj koži osetili Nihad Karšić i Almin Harbaš.
Njih dvojicu uhapsili su zbog greške u identifikaciji, ali su ipak prošli brutalne metode ispitivanja o kojima se danas priča pred Savetom bezbednostu UN-a.
Inače, u izveštaju Komiteta UN za ljudska prava navodi se podatak da su obaveštajci CIA koristili bazu “Orao” za ispitivanje osam svedoka. Podrobno su opisane metode mučenja Karšića i Harbaša, Između ostalog je napisano das u danima držani goli u samicama i prisilno održavani budnim.
