Život Pabla Eskobara i dalje je tema o kojoj pišu globalni mediji, uz podsećanje da je devedestih godina prošlog veka njegovo bogatstvo dostizalo 30 milijardi dolara.
Eskobar je poticao iz siromašne poljoprivredne kolumbijske porodice, a sa 35 godina postao je jedan od najbogatijih ljudi na svetu.
Bio je vođa Medelin kartela, koji je kontrolisao 80 odsto globalnog kokainskog tržišta.
Zbog porekla novca, i danas je teško proceniti njegovu tačnu vrednost, ali se tvrdi da je Eskobarov kartel nedeljno zarađivao 420 miliona dolara!
Od 1987. do 1993. godine i misteriozne smrti, Eskobar se nalazio na "Forbsovoj" međunarodnoj listi milijardera, a 1989. godine završio je na sedmom mestu najbogatijih ljudi sveta, kao potvrđeni kriminalac.
Medelinski kartel je svakodnevno krijumčario u SAD oko 15 tona kokaina, i to najviše preko obala Floride. Stručnjaci navode da je četiri od pet uživalaca kokaina u SAD "šmrkalo" Eskobarovu drogu.
"Kralj kokaina" je zbog policijskih akcija svakog meseca "gubio" u proseku 2,1 milijardu dolara, ali to mu nije pravilo problem jer je zarađivao mnogo više.
Stekao je toliko bogastvo da nije mogao dovoljno brzo da "opere" svu "gotovinu".
Zbog toga je hrpe novca zakopao na kolumbijskim poljoprivrednim poljima, sakrio u oronulim skladištima i zazidao u zidovima kuća članova kartela, tvrdi Roberto Eskobar, brat narko-bosa, u knjizi : "Računovođina priča: Unutar nasilnog sveta Medelin kartela".
Pablo je zarađivao toliko da je svake godine otpisivao deset odsto novca koji bi pojeli pacovi u skladištu, ili bi bio oštećen vodom, ili izgubljen, tvrdi Roberto.
Eskobar je bio toliko solventan da je samo na gumice kojima je vezao svežnjeve novčanica mjesečno trošio 2.500 dolara!
Na vrhuncu moći novac je za njega izgubio svaki značaj.
Jednom je zapalio vatru sa dva miliona dolara "jer mu je kćerki bilo hladno". Ovaj događaj potvrdio je za "Don Žuan" magazin Eskobarov sin Huan, koji je nakon očeve smrti promenio ime u Sebastijan Maroki.
Porodica je tom trenutku živela na Medelin planinama, pa je Pablo, da bi utoplio kćerku, zapalio veliku vatru od "gotovine".
Ipak, deo naroda volio je Eskobara jer je davao novac sirotinji, pa je dobio nadimak "Robin Hud". Izgradio je 70 igrališta, kuće za beskućnike i zoološki vrt.
Sa državom Kolumbijom se, prilikom predaje, nagodio da bude u luksuznom zatvoru nazvanom "Katedrala", koji je sam dizajnirao i izgradio!
U zatvor je otišao 1991. godine i, prema uslovima ugovora sa kolumbijskom Vladom, Eskobaru je dopušteno da bira ko će biti zatvoren s njim, kao i ko će raditi u zatvoru. Nastavio je da vodi poslove kartela i primao je redovne posetioce.
Ostaće zapamćeno da kolumbijskim vlastima nije bio dopušten pristup na, gotovo, pet kilometara od njegova zatvora!
Pablo, i pored sveg luksuza, nije izdržao zatvorske uslove. Ponovo se vratio u odmetnički život, a stradao je 1993. godine pod nerazjašnjenim okonostima tokom bega na jednoj zgradi u Medelinu.
U jednoj od brojnih akcija kolumbijskih i američkih specijalaca, Eskobar je poginuo.
Njegov sin Huan rekao je da se "kralj kokaina" ubio jer je više puta najavio da će pucati sebi u desno uvo kako bi izbegao da ga život uhvate.
Navodno, nezamislivo bogati i moćni Ekobar, opaki kriminalac i "zaštitnik kolumbijske sirotinje", skončao je tako što je pucao u sebe iz "Zig Zauera".
