Američki predsednik Barak Obama danas je glasao u Čikagu na ranom glasanju na izborima novog predsednika SAD. Glasanje mesec dana "pre roka", nije jedina posebnost američkog sistema.
Izbori se inače održavaju 8. novembra, kada će registrovani glasači izaći na "biračka mesta" da glasaju ali ne i biraju u posrednim izborima za predsednika.
"Obavljate odličan posao", rekao je Obama ljudima koji su bili prisutni na glasačkom mestu.
Upitan za koga je glasao, Obama, koji je dao svoju podršku i učestvovao u kampanji za demokratsku predsedničku kandidatkinju Hilari Klinton, samo se nasmešio.
U nekim američkim saveznim državama omogućeno je rano glasanje i više od mesec dana pre izbora koji se održavaju uvek "u utorak posle prvog ponedeljka u novembru".
GLASANJE ALI NE I BIRANJE
Američki izborni sistem je jedinstven u svetu i tu nema ni "d" od direktne demokratije. Ne samo što glasaju samo registrovani birači (a ne svi punoletni građani) već i pobeđuje ne onaj kandidat koji dobije više glasova nego ko skupi 270 "elektorskih glasova".
Elektori su posebno telo, grupa (aninomnih) ljudi koji se biraju po državama kojima je to kako su zaista glasali građani samo "preporuka" da tako i oni glasaju, ali nemaju tu obavezu. Ko dobije više glasova elektora u jednoj državi, dobija sve glasove iz te države (samo je u Mejnu i Neraski proporcionalno).
U teoriji to znači da neko može da pobedi sa samo petinom osvojenih glasova, i to manje od protivnika ukupno (slučaj Džordža Buša Mlađeg nad Alom Gorom 2000. godine).
Svaka država ima minimum tri elektora, a koliko ukupno zavisi od broja stanovnika sa poslednje popisa. U praksi, male države imaju više elektora nego što bi trebalo a oštećena je, recimo, velika Kalifornija (za čak 10 elektora), objavio je svojevremeno u jednom svom pregledu RTS.