Rusija bira predsednika. Neizvesnosti nema. Vladimir Vladimirovič među prvima glasao. Na biralište izašao i slavni glumac.
Na predsjedničkim izborima u Rusiji do 18:00 časova po moskovskom vremenu glasalo je 52,97 odsto građana, podaci su ruske Centralne izborne komisije
Predsednik Rusije i predsednički kandidat na izborima Vladimir Putin glasao je danas na biralištu u Ruskoj akademiji nauka u Moskvi.
On je tom prilikom izjavio da će smatrati uspešnom svaki procenat glasova koji mu omogućava obavljanje predsedničke dužnosti, prenela je agencija Tass.
"Siguran sam da je progam koji ja predlažem za zemlju pravi", istakao je Putin.
Ruski premijer Dmitrij Medvedev i njegova supruga Svetlana građansku dužnost obavili su u sali u jugozapadnom delu Moskve.
Pogledajte snimak sa glasanja:
Hit na izborima je dolazak francuskog glumca Žerara Depardijea, koji poseduje i ruski pasoš.
On je glasao u ruskoj ambasadi u Parizu, javljaju francuski mediji.
Na video-snimku koji je objavio RT u izdanju na francuskom jeziku, vidi se kako glumac ubacuje listić u glasačku kutiju i odbija da odgovori na pitanje novinara.
Inače, Depardije je, u jeku polemike u vezi sa njegovim tadašnjim egzilom iz fiskalnih razloga, 2013. godine stekao rusko državljanstvo, po direktnom nalogu ruskog predsednika Vladimira Putina.
Glumac, koji uživa veliku popularnost u Rusiji, nikada nije krio svoje divljenje i prijateljstvo prema Putinu, navodi "Figaro".
IMA INCIDENATA
Ruski zvaničnici koji prate glasanje objavili su da proveravaju nekoliko incidenata s ubacivanjem lažnih listića u kutije na biračkim mestima, prenosi AP.
Navodi se da je jedan od incidenata zabeležen u gradu Ljubirci na obodu Moskve, tokom kojeg su, prema rečima predsednice izborne komisije za region Moskve Irine Konovalove,u glasačku kutiju ubacivani ranije zaokruženi listići, zbog čega su svi glasovi u toj kutiji proglašeni nevažećim.
AP prenosi da je u gradu Artjom na dalekom istoku Rusije neidentifikovani muškarac ubacio nekoliko listića u kutiju, koja je potom zapečaćena, a muškarac uhapšen.
Navodi se i da Centralna izborna komisija Rusije proverava tvrdnje o ubacivanju ranije zaokruženih listića u regionu Kemerovo u Sibiru.
PODRŠKA - "SAMO" 80 ODSTO
U Rusiji se održavaju predsednički izbori, na kojima apsolutno najveće izglede za pobedu ima Putin. On, prema anketama, uživa podršku oko 80 odsto građana - što bi mu lako moglo doneti još jedan šestogodišnji mandat.
Putin, koji je prvi put izabran za predsednika 2000. godine, u ovogodišnjoj trci za najvišu državnu funkciju u Rusiji učestvuje kao nezavisni kandidat.
Građane je pozvao da izađu na birališta kako bi se uzelo u obzir mišljenje svakog od njih u definisanju budućnosti zemlje.
Među ostalim predsedničkim kandidatima su lider Liberalne demokratske partije Rusije (LDPR) Vladimir Žirinovski, biznismen Pavel Grudinin kao kandidat Komunističke partije, zatim suosnivač stranke Jabloko Grigorij Javlinski, lider Partije rasta i privredni ombudsman Boris Titov, čelnik stranke Ruski opštenarodni savez Sergej Baburin, TV voditeljka i politička aktivistkinja Ksenija Sobčak - koju je nominovala Građana inicijativa - i lider Komunista Rusije Maksim Suraikin.
Izbore će, kako je najavljeno, pratiti 400 stranih novinara, a ukupno 13.200 novinara širom Rusije.
SRBI - POSMATRAČI
Pokret Dveri saopštio je da je njihova poslanica Marija Janjušević članica delegacije iz Srbije koja učestvuje u posmatračkoj misiji na predsedničkim izborima u Rusiji.
Delegaciju iz Srbije, koja će posmatrati izborni tok na Krimu, predvodi direktorka Centra za geostrateške studije Dragana Trifković, a u delegaciji je i narodni poslanik sa Kosova i Metohije Slaviša Ristić.
Pored te delegacije, izbore u Rusiji danas prati i delegacija Skupštine Srbije u čijem su sastavu poslanici Veroljub Arsić, Milovan Drecun, Vladimir Đukanović, Vesna Ivković, Danijela Stojadinović, Aleksandar Šešelj i Dubravko Bojić.
BBC: Pet bitnih stvari
I dok je ishod predsedničkih izbora u Rusiji koji se danas održavaju možda već unapred poznat, britanski servis BBC ukazuje na pet stvari na koje treba obratiti pažnju.
Prva takva je izlaznost. Malo je onih koji sumnjaju da Vladimir Putin neće osvojiti četvrti mandat uz veliku većinu glasova. Međutim, Kremlj nastoji da pobedi moguću apatiju birača zbog očekivanog ishoda, kako bi rezultat izbora dobio imao veći legitimitet, naročito u inostranstvu.
Mnogi posmatrači veruju da sedam Putinovih protivkandidata imaju ograničene mogućnosti i da ne predstavljaju pravi izazov te ih nazivajuju "cirkusom".
Kremlj se trudio da kampanju učini živopisnom i aktivnom kako bi se probudili birači. Ta kampanja ipak nije predstavljala nikakvu pretnju za Putina koji nije učestvovao u predizbornim debatama dok su se ostali kandidati svađali.
Treću stvar BBC predstavlja pod nazivom "Setite se Krima" ukazujući da je nad izborima lebdela slika predsednika Putina kao spasitelja i ujedinitelja Rusije, čoveka koji štiti zemlju od okupacije navodno neprijateljskog Zapada.
Ključni deo ovoga je pripajanje Krima koje Kremlj koristi kao deo nastojanja da mobiliše Ruse iza nacionalizma.
BBC napominje da je i datum održavanja izbora vešto pomeren na 18. mart, dan kada se obeležava četiri godine od kako je Rusija preuzela Krim.
Kao četvrtu stvar BBC ističe da ima nešto i u pitanju ko ne učestvuje na izborima.Najuticajniji opozicioni lider Aleksej Navaljni ne može da učestvuje na jer mu je to zabranje no izborima zbog presude za proneveru što on smatra politički motivisanom odlukom.
Svojom omiljenom temom - korupcijom na visokom nivou - Navaljni, ocenjuje BBC, ume da dotakne mase, za razliku od Putinovih protivkandidata.
Kremlj se ove godine posebno fokusirao na mlade birače od 18 do 30 godina kao najvažniju ciljnu grupu strahujući od njihovog nezadovoljstva političkim sistemom i ekonomskom perspektivom, navodi BBC.
Putin je ovoga puta bio na čak nekoliko predizbornih skupova posebno organizovanih za mlade birače hvaleći novu snagu Rusije.