U Barseloni su danas istovremeno održani protesti protivnika i pristalica nezavisnosti Katalonije. Policija je intervenisala kako bi dve grupe držala razdvojenim. Hablamos Espanol u zemlji Katalonaca.
Policija je napravila barikadu kako bi sprečila dve grupe da se približe jedna drugoj, kada su se pristalice nezavisnosti Katalonije okupile na trgu u centru grada, gde je trebalo da se završi šetanja protivnika nezavisnosti Katalonije, koji traže povećanje nastave španskog jezika u lokalnim školama.
AP ističe da nisu prijavljeni nikakvi nasilni incidenti.
Prethodno se oko 1.000 ljudi okupilo u centru Barselone protestujući protiv katalonskog separatističkog pokreta i zahtevajući povećanje nastave španskog jezika u lokalnim školama.
Mnogi od njih mahali su španskim zastavama uzvikujući "Mi nismo fašisti, mi smo Španci!" i "nemojte da vas zavaravaju, Katalonija je Španija!'.
Katalonija na nogama: Stotine hiljada na ulicama
Marš je organizovala grupa "Govorimo Španski" (Hablamos Espanol), koja se zalaže za veće prisustvo španskog jezika u katalonskim školama.
U međuvremenu, stotine pristalica nezavisnosti Katalonije izašlo je na trg u centru Barselone zahtevajući nezavisnost te španske pokrajine i očuvanje trenutne politike jezika u školama u Kataloniji, gde se većina predmeta predaje na katalonskom jeziku.
Katalonija je izgubila samostalnost u davnom XII, prisajedinjenjem kruni Aragona, a pod špansku vlast je potpala krajem XV veka, venčanjem Ferdinanda II Aragonskog i Izabele Kastiljske.
Katalonci su oduvek zazirali od španske države a nastojanja da očuvaju poseban katalonski identitet bio je nacionalno ne baš tako uspešan. Katalonski ustanak 1640. godine iskoristila je Francuska, koja je formalno podržala ustanike a suštinski dobila deo teritorije nakon Pirinejskog mira 1659 i podele Katalonije na španski i francuski deo.
Francuzi su potom bili mnogo uspešniji u asimilovanju Katalonaca, jer su Španci imali muku da upasive španski deo Katalonije jer je bio suviše ekonomski jaka regija u odnosu na ostatak Španije.
Autonomija je ustanovljena 1932. godine, nakon uspostavljanja Republike, ali je potrajala samo do 1936. godine kada je izbio Španski građanski rat. U ratu su Katalonski bili, naravno, na strani Republike a većina Španaca na strani generala Fransiska Franka i njegovih fašista.
Katalonski nacionalni identitet je ponovno priznat tek nakon Frankove smrti 1975. godine, a 1978. godine je ponovno uspostavljena katalonska autonomija.
