Mislili ste da znate sve o životinjama? Postoje one koje prkose logici i onome što očekujemo od njih... Pogledajte našu listu krajnje neobičnih stvorenja.
Toplokrvna riba (Lampris guttatus)
Poznato je da su ribe hladnokrvne životinje, ali riba zvana Mesec ima toplu krvi.
Dok je drugi ribama temperatura tela ista kao ona u okruženu, ova vrsta je u stanju da reguliše sopstvenu temperaturu konstantni lupkanjem perajima
Zahvaljujući potpunijem obliku endotermije, mesečeva riba ne mora da izranja na površinu kako bi se zagrejala pa može trajno da boravi u dubinama u kojima su joj izvori hrane', rekao je svojevremeno biolog Nikolas Vegner.
Ima boju rđe s belim pjegama i svetlocrvenim perajama. Može da bude teška do 270 kg, ima okruglo telo, a prečnik može dosegnuti do dva metra. Veći deo života provodi na dubinama između 50 i 400 metara gde lovi ribe i lignje.
Zmija koja leti (Chrysopelea genus)
"Leteće" zmije su u stanju da klize do stabala udaljenih do 24 metra. One izravnaju svoje telo u trenutku kada skoče sa drveta, a onda klize kroz vazduh tako što pomeraju predni deo tela u pokretu sa strane na stranu.
Riba koja ne pliva (Ogcocephalus darwini )
Riba crvenih usana živi u vodama ostrva Galapagos. Hoda po morskom dnu umesto da pliva. Kao noge koristi peraja.
Čini se da ta nesposobnost da pliva predstvalja plus za crvenoustu. nema predatora u njenoj okolini i nije pod uticajem promena u okruženju. To joj omogućava da živi u proseku 12 godina, uprkos svojoj maloj veličini.
Pas koji ne laje (Basenji)
Basenji je afrički pas koji ispušta razne zvuke - kašlje, reži, cvili, ali NIKADA ne laje.Potiče iz drevnog Egipta, a potom je stigao u Kongo gde su ga plemena koristila za lov. Zato ga ponekad zovu i Kongo terijer. Tek tokom 19. veka su dospeli na prostor Engleske, odakle su posle izvoženi u SAD. prosečni životni vek im je od 12 do 14 godina. Izuzetno su živahni i odlični čuvari.
Zanimljivo je da su intolerantni na vodu.
Životinja koja vrši fotosintezu (Elysia chlorotica)
Zeleni morski gmizavac bez ruku i nogu u stanju je da fotosintezom (poput biljaka) proizvede hranu za sebe. Oni su nešto između morskog puža i biljke. Podsećaju na list, a razlog tome je što se hrane algama. ovi morski puževi su uspeli nekako da uzmu gene iz algi, pa tako mogu da vrše fotosintezu (proces pretvaranja svetlosne energije u hemijsku i njeno skladištenje u vidu molekula šećera).
Mogu se naći u Kanadi i Novoj Engleskoj.