Borba za tehnološku premoć između Kine i SAD preti da ugrozi reputaciju Kembridža kao globalnog centra inovacija, upozoravaju stručnjaci, dok su britanski i drugi zapadni univerziteti pod sve većom lupom zbog svojih veza sa Pekingom.
"Rizikujemo da se nađemo u procepu između dve svetske sile, nastojeći da udovoljimo obema stranama", izjavila je Aleksi Dru (Alexi Drew), naučni saradnik u Centru za nauku i studije bezbednosti u Kings koledžu u Londonu.
Mnogi britanski univerziteti su privukli interesovanje kineskih institucija svojim radom na istraživačkim i razvojnim projektima u raznim tehnologijama, od kojih neke mogu naći primenu u vojsci i bezbednosti, piše Fajnenšel tajms (Financial Times).
Kao mesto gde akademski građani i preduzetnici već dugo neguju dinamičnu razmenu između korporativnog i akademskog sveta, Kembridž poseduje jedinstvenu privlačnost, kako za strance, tako i za britanske tvorce politike, koji se trude da nacionalna dobra promovišu na globalnoj sceni.
Rezultati naučnih istraživanja postignuti u ovom gradu već su našli svoj put do nekih od najprodavanijih lekova na svetu, ali i do skoro svakog mobilnog telefona, preko kompanije za proizvodnju poluprovodnika Arm Holdings.
"[Za Kineze i Amerikance] Ovo je odlična 'osmatračnica'. U samom je središtu svakog napretka postignutog u oblasti veštačke inteligencije, nauke o živim sistemima i drugim stvarima koje još uvek nisu dospele do javnosti, ali se proučavaju u laboratorijama Kembridža i njihovim tajnim ograncima", izjavio je jedan stručnjak za američko-kineske odnose zaposlen u tehnološkoj start-ap kompaniji, koji je želeo da ostane anoniman.
Očigledno je da takvo interesovanje otvara brojne prilike. Ali, postoje i komplikacije, u vremenu povišenih tenzija između supersila, povećane pažnje usmerene ka rasprostranjenom učešću kineske države u istraživanjima na zapadnim univerzitetima, kao i njenoj ranijoj umešanosti u krađe intelektualne svojine.
Najočiglednija manifestacija tih tenzija je oštro kritikovana odluka Velike Britanije da dozvoli kineskoj kompaniji za proizvodnju telekomunikacione opreme Huavej (Huawei) da učestvuje u izgradnji budućih 5G mreža, uprkos pritisku od strane Vašingtona da se prekine saradnja s tom kompanijom.
U budućnosti bi se moglo desiti da i Kembridž i istraživačko-investiciona mreža koja povezuje britanske i kineske naučnike, univerzitetske koledže i kompanije, dožive slične probleme.
"Ako se stvari budu tako odvijale, univerzitet bi veoma brzo mogao biti uvučen u sukob", upozorava Keri Braun (Kerry Brown), profesor kineskih studija na Institutu Lau čajna (Lau Ćina Institute).
Bez zalaženja u detaljnu analizu, mnogi ugledni članovi akademske zajednice Kembridža zadovoljni su zbog naklonosti koju Kina pokazuje prema njihovom gradu.
Slavni kineski pesnik Sju Džimo (Xu Zhimo), koji je studirao na Kings koledžu dvadesetih godina prošlog veka, zaslužan je za romantičnu predstavu o ovom univerzitetskom gradu – i "nežnom proticanju reke Kem" – među generacijama Kineza koje su čitale njegovu pesmu "Napuštajući Kembridž".
Vek kasnije, kineski turisti hrle u ovaj grad da bi, između ostalih atrakcija, posetili memorijalni vrt posvećen ovom pesniku. Od svih britanskih gradova, Kembridž ima najveći procenat stanovnika kineskog porekla – skoro četiri odsto.
Zabeležen je i niz krupnih akvizicija, kao i dotok kineskih investicija u istraživačke projekte, uključujući i novi naučni park izvan gradskog područja. Jedna od ostvarenih saradnji u oblasti istraživanja koja privlači veliku pažnju je saradnja uspostavljena sa pekinškim Univerzitetom Csingua, koja će se finansirati milionima dolara.
Čarls Koton (Ćarles Cotton) koautor knjige "Fenomen Kembridž" (The Cambridge Phenomenon), koja govori o preduzetničkom uspehu ovog grada u prethodnih pedeset godina, kaže: "Ranije ste morali da odete u SAD da biste uspeli. Sada se može otići i u Kinu".
U Kembridžu nikada nije nedostajalo start-ap kompanija. Ono što je često manjkalo bila je njihova sposobnost da se prošire, kaže Herman Hauzer (Hermann Hauser), predsednik investicionog društva Amadeus kapital (Amadeus Capital) i jedan od umova koji stoje iza kompanije Arm.
U tom smislu, Kinezi su, kao i Amerikanci, u savršenoj poziciji da pomognu.
"Moramo da budemo bliski sa kompanijama kao što su Tensent (Tencent), Alibaba i Huavej, na isti način kao sa Majkrosoftom (Microsoft), Eplom (Apple) i Guglom (Google), kaže on.
Ali, Amerikanci nisu jedini koje vide opasnost u britanskim ambicijama da istovremeno budu okrenuti i ka istoku i ka zapadu. Stručnjaci za Kinu u Velikoj Britaniji sve snažnije izražavaju zabrinutost zbog načina na koji se razvijaju odnosi između britanskih univerzitetskih gradova i Kine.
Čarls Parton (Charles Parton), bivši britanski diplomata koji je godinama radio u Kini, a sada je stručnjak Kraljevskog instituta za odbrambene i bezbednosne studije, iznosi stav da se najpre mora jasno definisati šta se podrazumeva pod uticajem, a šta pod mešanjem.
"Pitanje mešanja Kine, kad je reč o tehnologiji dualne, civilno-vojne namene, apsolutno je ključno, i Britanija se s tim mora uhvatiti u koštac", upozorava on.
Metju Henderson (Matthew Henderson), još jedan bivši britanski diplomata sa dugogodišnjim iskustvom u Aziji i direktor azijskih studija u Društvu Henri Džekson, ide i korak dalje.
On kaže da je Kinezima dozvoljeno da stvore važno uporište u mestu koje je jedno od najcenjenih nacionalnih dobara Britanije, skoro bez ikakvog preispitivanja njihovih namera.
"Praktično, naša tvrđava je ostala bez odbrane. Sve barijere su probijene", kaže on.
Autor: William Wallis, London
