Pripadnici Uprave carina su zaplenili skoro sedam tona mesa kojem je istekao rok trajanja, a bilo je namenjeno beogradskim ćevabdžinicama.
Meso sumnjivog porekla švercovano sa Kosmeta pojavilo se u velikim količinama u Srbiji. Pripadnici Uprave carina su u poslednja dva meseca zaplenili skoro sedam tona mesa kojem je istekao rok trajanja, a bilo je namenjeno beogradskim ćevabdžinicama i kioscima brze hrane.
Koliko je, međutim, pilećih bataka ili belog mesa van sanitarne kontrole pušteno u promet po Srbiji, nije poznato.
Iza šverca mesa kome je istekao rok trajanja stoje trojica vlasnika lanaca ćevabdžinica u Beogradu, koji su dovozili meso sa Kosova i Metohije, saznaje ekskluzivno "Blic".
Sagovornik "Blica" koji je upoznat sa akcijom presecanja švercerskih kanala kaže da se sumnjivi lokali brze hrane uglavnom nalaze na Voždovcu i Dorćolu.
Najstrašnije je što su ćevabdžinice u blizini škola, gde svakog dana stotine dece dolaze da ručaju. Njihovi roditelji nemaju pojma da se deci nudi meso kome je istekao rok trajanja, pa je opasnost od trovanja velika, ističe izvor "Blica".
Zarada beogradskih švercera je ogromna, jer pileće belo meso kome je uglavnom istekao rok trajanja kupuju za pola evra po kilogramu, a u glavnom gradu bi ga plaćali više od tri evra.
Prema rečima sagovornika "Blica", ovo meso u Evropu stiže najčešće iz država Južne Amerike.
"Deo tog tovara završava u Luci Bar u Crnoj Gori, odakle se bez bilo kakvih carinskih deklaracija prebacuje na Kosovo i Metohiju. Tada u posao ulaze vlasnici beogradskih restorana, koji ga potom kupuju od kosovskih biznismena", navodi ovaj sagovornik.
On objašnjava da je meso duboko zamrznuto i da se pakuje u kutije od po pet kilograma, koje se transportuju malim kombijima.
Šverceri, potom, slobodno prolaze kroz granična sela između Srbije i Kosmeta na mestima gde nema carine. Potom ih na parkingu kod hotela "Nais", u Nišu, i kod drugih motela uz autoput čekaju kamiondžije koji preuzimaju meso i dovoze ga u Beograd. Šverceri dobijaju po dve stotine evra za turu.
"Meso se u kamionima nalazi uz uredno prijavljenu robu. Imali smo nedavno zaplenu dve tone pilećeg belog mesa u Beogradu u kamionu koji je prevozio gipsane ploče. Pratili smo ih od kosovske administrativne linije do Borče, gde smo robu zaplenili", ističe izvor "Blica".
Uslovi u kojima se drže takvo meso su katastrofalni.
"Nalazili smo meso pored kanalizacionih cevi, bačeno na zemlju. Noću se obavlja pretovar, a meso se kad stigne do odredišta, prerađuje za roštilj - otapa se, pa se ponovo zamrzava."
Meso koje je tako stiglo u ćevabdžinice, naravno, nema nikakvu dozvolu Ministarstva zdravlja, kao ni sanitarnu potvrdu o ispravnosti.
U Upravi carina je "Blicu" rečeno da nemaju podatke da postoje organizovane grupe švercera hrane, ali potvrđuju da je u poslednje vreme bilo nekoliko velikih zaplena.
Švercovana hrana uglavnom dolazi iz zemalja u kojima može da se nabavi po niskoj ceni kako bi se što više zaradilo, i to uglavnom iz Mađarske, Kine i Brazila - kaže načelnik odeljenja carine za suzbijanje krijumčarenja Predrag Đurović.
On objašnjava da je pileće belo meso koje je nedavno zaplenjeno u Beogradu nakon toga uništeno u Vinči.
"Hteli smo da damo meso za ishranu životinja u Zoološki vrt, ali nismo smeli jer nije bilo potvrde da je ispravno. Da nismo otkrili ovu švercovanu pošiljku, meso bi se našlo na roštiljima u čitavom Beogradu", ističe Đurović.
On je dodao i da je u akciju hvatanja švercera mesa uključena i Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) MUP Srbije.
U Ministarstvu zdravlja zasad nemaju informaciju da su sanitarni inspektori tokom svojih kontrola u poslednje vreme otkrili bilo kakve neispravnosti u prometu mesa. Kontrole su, inače, zbog "Evrosonga", bile pojačane.
Lekari, međutim, smatraju da građane treba stalno upozoravati, jer u slučaju da ovako transportovana piletina stigne do potrošača, postoji velika mogućnost zaraze, prvenstveno salmonelom i kandilo bakterijom.
Kako objašnjava epidemiolog dr Bojana Grkić iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", kod pilića je česta bakterija salmonela.
"Teško je razlikovati zaraženo pile od zdravog, ali pri kupovini u prodavnicama treba pipnuti pakovanje i ako nije hladno, treba uzeti ono koje jeste. Bitna je i boja pileta. Kod svežih pilića boja koja više vuče na braon, nego na roze, pokazuje da je došlo do bakterioloških ili hemijskih promena zbog lošeg hlađenja", kaže dr Grkić.
Lekari takođe upozoravaju da je termički nedovoljno obrađena hrana veoma opasna. Do trovanja hranom dolazi zbog izlaganja višim temperaturama namirnica koje nisu dovoljno termički obrađene, što je idealno za razvoj bakterija. Drugi način je indirektno inficiranje kada osoba ne zna da je kliconoša, a učestvuje u spremanju hrane u nekom restoranu ili kuhinji. Ukoliko se ne vodi striktno računa o higijeni, onda je salmonela neminovna.
(MONDO)