Za Islamske vernike u ponedeljak počinje veliki ramazanski post, koji traje 30 dana - tokom celog devetog meseca ramazana
Za Islamske vernike u ponedeljak počinje veliki ramazanski post, koji traje 30 dana - tokom celog devetog meseca ramazana, po muslimanskom hidžretskom kalendaru.
Sveti mesec ramazan (ramadan) je vreme posta, molitve, solidarnosti i milosti, u kome se vernici prepuštaju celodnevnom uzdržavanju od uzimanja hrane, cigareta, alkohola, ali i od loših misli, ideja i dela.
Početak ramazana se svake godine pomera po 10 dana, odnosno u prestupnim godinama 11 dana, u odnosu na prethodni, a simbolizuje vreme nastajanja svete knjige Kuran.
To je i mesec dobrote, milosti, ljubavi i praštanja. Veruje se da kada dođe ramazan, kapije dženta (raja) se otvaraju, kapije džehenema (pakla) se zatvaraju, a šejtani budu okovani.
Za ramazan se kaže i da je "najmiliji gost" u svakoj muslimanskoj kući, a domaćinstva koja imaju neke probleme ne smeju ih ispoljavani, već moraju težiti pomirenju i prevazilaženju problema, kako bi se ramazan sretno ispratio.
Muslimani kažu da ramazan svakoj kući donosi pune ruke poklona - milost, berićet i oprost.
Što se samog posta tiče, reč je o skrivenom ispoljavanju vere i zbog toga je poseban jer, kažu, u njemu nema licemerstva. Veruje se da u postu čovek preuzima neka božja svojstva, jer Bog ne jede, ne pije i nema potrebu za tim.
Kada se predaju postu vernici znaju da to čine zarad Boga i da on za to posebno nagrađaje. Otuda uverenje da ako neko uzme hranu tokom posta Bog će to videti, kao što će pogledati one koji su postu bili apsolutno dosledni.
Post počinje izlaskom Sunca (sufura) i traje do njegovog zalaska (iftara), a jelo i piće dopušteni su tokom čitave noći. Posta su oslobođeni deca, trudnice, dojilje i bolesni.
Kuran kaže da ramazan ima četiri dimenzije - duhovnu, moralnu, solidarnu i zdravstvenu.
Vernik postom jača veru u Boga, neprestano je svestan njegovog prisustva i zbog toga jak duhom - ne greši. S moralnog aspekta, post usavršava tačnost, strpljivosti i uzdržavanje od bilo kakvih i nagona.
Uzdržavanjem od jela i pića muslimanski vernici se solidarišu s ljudima koji su iz drugih razloga, siromaštva ili ratova, gladni ili žedni, a zdravstvena uloga ramazana ogleda se u tome što se ograničeno uzimanje hrane pozitivno odražava na zdravlje.
Ramazanski dani su specifični i po tome što su verski objekti puni vernika, tokom svih pet namaza (molitve), iako se oni mogu obavljati i u kući.
Jednomesečni post vernike ne oslobađa redovnih obaveza i poslova, ali je dopušteno da se oni prilagođavaju verskim dužnostima.
U Novom Pazaru i Sandžaku, koji je nastanjen većinskim muslimanskim življem, neka privatna preduzeća u tim danima planiraju kolektivne godišnje odmore, a smenski rad se prilagođava potrebama vernika.
Tokom ramazanskih noći česta su rodbinska okupljanja, a trpeze su pune raznovrsne hrane iz tradicionalne muslimanske kuhinje, zatim slatkiša, posebno kadaife i raznih vrsta voća.
Nakon tridesetodnevnog ramazanskog posta nastupa trodnevni Ramazanski bajram, koji se smatra velikim praznikom u islamu. To su dani kada se vernici, sretni ispunjenim obavezama prema Bogu, vraćaju svakodnevnom radu.
Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je građanima muslimanske veroispovesti i velikodostojnicima Islamske zajednice u Srbiji početak meseca Ramazana i Ramazanskog posta.
"Želim vam da naredne praznične dane provedete u krugu porodice, u duhu sreće, mira i blagostanja", navodi se u čestitki Tadića.
(www.mtsmondo.com/Tanjug)
