Oko 200 libijskih pobunjenika stiglo je u Sarajevo iznajmljenim avionom na današnju premijeru dokumentarnog filma o njihovoj revoluciji.
Premijeri su prisustvovali i libijski ministri, ambasadori i drugi zvaničnici.
Francuski rediter Floran Marsi (Florent Marcie) snimao je pobunjenike iz libijskog grada Sintana od početka libijske pobune do pada vođe Muamera el Gadafija 2011. godine.
Prva premijera njegovog filma "Sutra, Tripoli" (Tomorrow, Tripoli) danas je održana u Sarajevu u okviru festivala Varm (WARM).
Film je nazvan po popularnom obećanju koje su pobunjenici davali da sebe bodre tokom osam meseci pobune.
Marsi je rekao da su borci iz Zintana odmah podneli zahtev za bosansku vizu i iznajmili avion kada im je rekao da će prvo prikazivanje biti u Sarajevu.
Libijci su se zahvalili BiH na gostoprimstvu, podršci i svemu što su učinili za njih u proteklim godinama. BiH smatraju prijateljskom, bratskom zemljom i oduševljeni su što se jedan film o njihovoj borbi prikazuje u Sarajevu.
"Ovo je istorijski momenat. Zahvalio bih se svima ovde i režiseru koji je bio jedan od nas, borac. Tokom ratnog perioda bio sam u Tripoliju gde sam prikupljao novac za porodice i borce kako bi im pomogao. Danas je Libija drugačija zemlja, život se normalizovao i nadamo se boljoj budućnosti", rekao je ministar komunikacija Libije Muhamed Alazhari.
Režiser Marsi poznati je fotoreporter koji je izveštavao iz velikog broja zemalja koje su bile zahvaćene ratovima. Bio je i u BiH 1992. godine. Kada je počela revolucija u Libiji nalazio se u Parizu. Odlučio je da s novcem koji mu je mogao biti dovoljan za četiri, pet meseci krene i počne snimati.
"Ovo je lična priča o revoluciji. U Libiji sam proveo osam meseci na prvim linijama. Dok je većina zapadnih medija bila u većim gradovima poput Bengazija, Tripolija i Misrate, niko nije išao s druge strane. Bio sam na planinama u blizini Tripolija i u Zvaiaji", rekao je Marsi.
Film je premijerno prikazan u Sarajevu, jer reditelja za glavni grad BiH vežu brojne uspomene i prijatelji.
"To je tema koja se dešavala njima. Film će biti prikazan i u Libiji, samo ne znam kada", rekao je pred početak projekcije.
Francuski rediter Floran Marsi (Florent Marcie) snimao je pobunjenike iz libijskog grada Sintana od početka libijske pobune do pada vođe Muamera el Gadafija 2011. godine.
Prva premijera njegovog filma "Sutra, Tripoli" (Tomorrow, Tripoli) danas je održana u Sarajevu u okviru festivala Varm (WARM).
Film je nazvan po popularnom obećanju koje su pobunjenici davali da sebe bodre tokom osam meseci pobune.
Marsi je rekao da su borci iz Zintana odmah podneli zahtev za bosansku vizu i iznajmili avion kada im je rekao da će prvo prikazivanje biti u Sarajevu.
Libijci su se zahvalili BiH na gostoprimstvu, podršci i svemu što su učinili za njih u proteklim godinama. BiH smatraju prijateljskom, bratskom zemljom i oduševljeni su što se jedan film o njihovoj borbi prikazuje u Sarajevu.
"Ovo je istorijski momenat. Zahvalio bih se svima ovde i režiseru koji je bio jedan od nas, borac. Tokom ratnog perioda bio sam u Tripoliju gde sam prikupljao novac za porodice i borce kako bi im pomogao. Danas je Libija drugačija zemlja, život se normalizovao i nadamo se boljoj budućnosti", rekao je ministar komunikacija Libije Muhamed Alazhari.
Režiser Marsi poznati je fotoreporter koji je izveštavao iz velikog broja zemalja koje su bile zahvaćene ratovima. Bio je i u BiH 1992. godine. Kada je počela revolucija u Libiji nalazio se u Parizu. Odlučio je da s novcem koji mu je mogao biti dovoljan za četiri, pet meseci krene i počne snimati.
"Ovo je lična priča o revoluciji. U Libiji sam proveo osam meseci na prvim linijama. Dok je većina zapadnih medija bila u većim gradovima poput Bengazija, Tripolija i Misrate, niko nije išao s druge strane. Bio sam na planinama u blizini Tripolija i u Zvaiaji", rekao je Marsi.
Film je premijerno prikazan u Sarajevu, jer reditelja za glavni grad BiH vežu brojne uspomene i prijatelji.
"To je tema koja se dešavala njima. Film će biti prikazan i u Libiji, samo ne znam kada", rekao je pred početak projekcije.
Uzbuđeni pobunjenici snimali su film dug četiri i po sata svojim pametnim telefonima sve dok im baterije nisu istekle.