Srpska pravoslavna crkva 3. januar po Julijanskom kalendaru (17. januara po Gregorijanskom) obeležava kao dan svetog Jevstatija srpskog, arhiepiskopa i sveca iz 13. veka. Obeležava se i Sabor svetih sedamdeset apostola.
Jevstatije I rođen je u Budimljanskoj župi, kao mladić se zamonašio u Zeti. Kao monah je obišao Svetu zemlju a zatim se u povratku zadržao u Hilandar, gde je zbog podvižništva postao iguman.
Potom je, kažu protiv njegove volje, izabran za episkopa zetskog, a posle izvesnog vremena i za arhiepiskopa srpskog, šestog po redu.
Istorijskih podataka o Jevstatiju I (arhiepiskop istog imena, Jevstatije II je osmi patrijarh srpski) ali se smatra da je kao vrlo sposoban diplomata posredovao u smeni na prestolu srpskom, na Saboru u Deževu 1282.
Tada su se kraljevi Dragutin (1276-1316) i njegov brat Milutin (1282-1321) dogovorili da Srbijom ubuduće vlada mlađi brat Milutin.
Jevstatije se upokojio se na današnji dan, 4. januara 1286. godine.
Po predanju, pred smrt je uzviknuo: "Ti znaš kraj svačijeg života, Bože bogova i Gospode gospoda, u ruke tvoje predajem duh moj".
Prvo je bio sahranjen u Žiči, u Hramu Sapsitelja, ali su mu mošti nakon čudesnih događanja na grobu, prebačene pod svodove manastira Pećke patrijaršije.
Crkva Svetog Jevstatija u Trepči, na Kosovu, pominje se u epskim pesmama zajedno sa Đurđevim Stupovima.
"Posle nekoliko godina takvog podvižničkog života, Evstatije bi jednodušnom odlukom sabora cele Svete Gore postavljen za igumana manastira Hilendara. Postavši upraviteljem manastira, Evstatije se stade još usrdnije podviživati, pružajući primer u svakom trudu i vrlini, učeći rečju i delom. Vodeći vrlinski život na tako vidnom položaju, prepodobni Evstatije se veoma proču i steče sveopštu ljubav ne samo kod atonskih podvižnika nego i kod mirjana, i to ne samo kod prostih ljudi nego i kod velikaša i careva. Svi su hitali da Evstatiju ukažu počast i da ga obaspu darovima. Ali te darove on nije primao za sebe, nego ih je darežljivom rukom razdavao bednima, udovama, siročadi, koji nisu imali hrane i krova. Blagočestivi kraljevi srpski, čuvši za visoke vrline prepodobnog Evstatija, pribegavahu k njemu za savet, i njegovu obitelj obasipahu izobilnim darovima. Blaženi Evstatije revnovaše da u svemu ide tragom velikog Save, osnivača Hilendarske obitelji".
Žitija Svetih, Prepodobni Justin Ćelijski
SABOR SVETIH SEDAMDESET APOSTOLA
Osim dvanaest velikih apostola, Gospod je izabrao još i sedamdeset drugih, malih apostola, i poslao ih na propoved Jevanđelja: "I posla ih dva po dva pred licem svojim u svaki grad i mjesto kuda namjeravaše sam ići... Idite; evo ja vas šaljem kao jaganjce među vukove" (Lk 10, 1 i 5).
Ali, kao što je jedan od dvanaestorice, Juda, otpao od Gospoda, tako su neki od ovih sedamdeset odustali Gospoda, ne s namerom izdajstva, nego po nemoći ljudskoj i malovernosti (Jn 6, 66).
Kao što je Judino mesto bilo popunjeno drugim apostolom, tako su i mesta ovih bila popunjena drugim izabranicima.
Ovi apostoli trudili su se na istom poslu kao i dvanaest velikih apostola, bili su pomoćnici dvanaestorici u širenju i utvrđivanju crkve Božije u svetu.
Mnoge muke i pakosti pretrpeli su oni od ljudi i demona, ali ih je njihova tvrda vera i žarka ljubav prema vaskrslom Gospodu učinila pobediocima sveta i naslednicima nebeskog carstva.
