PredsjedniK Vlade RS Željka Cvijanović smatra da Evropska komisija treba da smanji svoja očekivanja od BiH, navodeći da je više zabrinjava što ne vidi stvarnu opredijeljenost EU za proširenje na balkanske zemlje.
Cvijanovićeva je rekla da je u izvještaju Evropske komisije o godišnjem napretku BiH dosta stvari negativno notifikovano, ali da je BiH na to navikla.
Prema njenom mišljenju, ideja EU je da balkanske zemlje treba da se drže u dovoljno jakom institucionalnom statusu, a da onda uđu u dugotrajni proces pregovora, koji u najboljem slučaju može da traje četiri do pet godina.
"Predviđam da će, kada jednog dana BiH uđe u pregovore o članstvu u EU, oni trajati šest do 10 godina, ali mislim da će tako biti i za neke druge zemlje za koje se sada govori kako su daleko odmakle na evropskom putu, a uopšte nisu", rekla je Cvianovićeva novinarima u Banjaluci.
Ona je podsjetila i na izvještaje o napretku Bugarske i Rumunije koji su bili katastrofalno loša, a već naredne godine ove zemlje su postale članice EU sa istim identifikovanim problemima.
Cvijanovićeva smatra da je odgovor za evropski put BiH, ali i za njen opstanak uspostavljanje dobrog sistema koordinacije institucija.
Ona je izrazila žaljenje što ta ideja nije urodila plodom prošle godine, kada se Vlada trudila da dođe do preciznog mehanizma koordinacije koji je trebalo da stavi u funkciju sve nivoe vlasti i omogući im ispunjavanje obaveza u skladu sa ustavnim nadležnostima.
"Kada to jednog dana postignemo i izvještaji će biti drugačiji, jer će svako znati šta treba da radi, a proces ćemo izuzeti iz politikantstva", rekla je Cvijanovićeva.
Ona smatra da Evropska komisija ima prevelika očekivanja kada je riječ o BiH i da se proces njenog približavanja EU treba svesti na uobičajene kriterijume koji su bili primjenjivi za sve zemlje koje su se ranije kretale ka EU integracijama.
"Mi smo cijeli niz godina od Evropske komisije slušali da su veoma zabrinuti što u ovoj zemlji nema zajedničke vizije njene budućnosti i da su različite etničko-političke agende, ali ja to isto vidim i u Belgiji, ali ne i da je neko razmatrao zašto je to tako", rekla je Cvijanovićeva.
Prema njenom mišljenju, ideja EU je da balkanske zemlje treba da se drže u dovoljno jakom institucionalnom statusu, a da onda uđu u dugotrajni proces pregovora, koji u najboljem slučaju može da traje četiri do pet godina.
"Predviđam da će, kada jednog dana BiH uđe u pregovore o članstvu u EU, oni trajati šest do 10 godina, ali mislim da će tako biti i za neke druge zemlje za koje se sada govori kako su daleko odmakle na evropskom putu, a uopšte nisu", rekla je Cvianovićeva novinarima u Banjaluci.
Ona je podsjetila i na izvještaje o napretku Bugarske i Rumunije koji su bili katastrofalno loša, a već naredne godine ove zemlje su postale članice EU sa istim identifikovanim problemima.
Cvijanovićeva smatra da je odgovor za evropski put BiH, ali i za njen opstanak uspostavljanje dobrog sistema koordinacije institucija.
Ona je izrazila žaljenje što ta ideja nije urodila plodom prošle godine, kada se Vlada trudila da dođe do preciznog mehanizma koordinacije koji je trebalo da stavi u funkciju sve nivoe vlasti i omogući im ispunjavanje obaveza u skladu sa ustavnim nadležnostima.
"Kada to jednog dana postignemo i izvještaji će biti drugačiji, jer će svako znati šta treba da radi, a proces ćemo izuzeti iz politikantstva", rekla je Cvijanovićeva.
Ona smatra da Evropska komisija ima prevelika očekivanja kada je riječ o BiH i da se proces njenog približavanja EU treba svesti na uobičajene kriterijume koji su bili primjenjivi za sve zemlje koje su se ranije kretale ka EU integracijama.
"Mi smo cijeli niz godina od Evropske komisije slušali da su veoma zabrinuti što u ovoj zemlji nema zajedničke vizije njene budućnosti i da su različite etničko-političke agende, ali ja to isto vidim i u Belgiji, ali ne i da je neko razmatrao zašto je to tako", rekla je Cvijanovićeva.
