Pored puta Novi Sad-Zrenjanin, kod Žablja, žitelji okolnih sela prodaju lubenice, a najuspješnije su oskudno obučene djevojke koje ovih vrelih dana kupce privlače atraktivnim izgledom.
Marina Vezilić (20), jedna od 20 djevojaka koje prodaju lubenice na putu, postavila je traktorsku prikolicu punu na skretanju za Žabalj.
Kaže da već šesto ljeto tako zarađuje.
“Nezaposlena sam i ovde fino zaradim ljeti, i do 50.000 dinara mjesečno, kada uračunam bakšiš i ono što me gazda časti. Prošle godine sam od prodaje lubenica otišla na 10 dana ljetovanja u Vrnjačkoj Banji”, kaže Marina.
Kada su vrućine nesnosne, ona lubenice prodaje u kupaćem kostimu.
“To sam počela da radim jer su me nervirale bijele linije od bretela i bijeli stomak kada sam prodavala u majici. Pošto smo već cijeli dan na suncu, odlučila sam da prodajem u kupaćem kostimu i šorcu i tako lepo pocrnim”, kaže Marina.
Kupaći kostimi, cijeni, nisu povećali prodaju, ali su izazvali veću pažnju.
“Stanu pa se slikaju sa mnom, pitaju me da li se samo sunčam ili i prodajem lubenice”, priča Marina, a njene navode potvrđuje interesovanje nekoliko kupaca koji su se zaustavili automobilima dok smo razgovarali sa njom.
Ima ih, kaže, i dosadnih, a i onih koji nude bolji život u inostranstvu.
“Katastrofa. Predlažu da nas vode u Austriju, Njemačku, da se ne mučimo ovde više. Srećom, našle smo način da im se odupremo – stavile smo burme, kao udate smo. I pored toga, juče me jedan zamarao sa prijedlozima da me vodi u Beč”, kaže Marina.
Uglavnom je, dodaje, riječ o Romima iz Srbije koji rade u Austriji i Njemačkoj.
“Stane tu sa džipom da me vodi, da me kupi, kiti, auh, ježim se, odvratno”, kaže Marina.
Marina nam objašnjava da je nemoguće prepoznati dobru lubenicu sve dok se ne proba, “džabe kuckanje, da li je muška ili ženska i sve to... Ništa dok se ne proba”.
Inače, najpoznatija ljepotica iz Žablja je bivša mis Jugoslavije Jelena Jakovljević, koja živi u Emiratima i sada se preziva Bin Drai.
“Valjda će i mene neko da zapazi pa da lijepo prođem kao i ona”, nada se Marina.
Marinina sestra Katarina, šesnaestogodišnja srednjoškolka, ne prodaje, kao njena sestra, u kupaćem kostimu, ali opet lijepo zaradi za džeparac.
“Radim cijelo ljeto, svaki dan, jul i avgust. Dolaze i momci, ali prema svima fino, prema svima distanca”, precizira Marina.
Preko puta Marine je Jovana Vranac iz Đurđeva, koja lubenice prodaje već 11 godina i kaže da se uzgajanje tog povrća više ne isplati, a i da je posljednjih godina prodaja znatno opala.
“Uzgajali smo ali smo odustali. Posljednji put smo tri puta sijali, kopali, i na kraju su nam lopovi ukrali cijeli rod. Nismo dobili nikakvu odštetu. Tako smo odustali od uzgajanja i sada samo preprodajemo. Uzimamo lubenice od naših seljaka iz Kovilja, Đurđeva, Gospođinaca... Šta da radimo, borimo se kako znamo, država nam neće dati pare, moramo sami da zaradimo”, kaže Jovana.
Nekada je lubenice kod Žablja prodavalo mnogo više ljudi i svi su više zarađivali i lijepo se slagali, pekli su i roštilj pored puta, a ljudi su sada zbog bijede postali sebični i svako gleda samo sebe, što je tužno, priča nam Jovana.
Ona smatra da je prodaja na putu zavisi isključivo od sreće i da nije važno da li je prodavačica obučena u kupaći kostim ili ne, mlada ili stara.
Kaže da bi im policija ranije i napisala prijavu a da sada rijetko interveniše, osim kada prodavci počnu da prijavljuju jedni druge.
Dok smo razgovarali sa Jovanom, pored njene prikolice parkirao se kombi sa ispisanim nazivom firme “Trotter-S”, kao u čuvenoj seriji “Mućke”.
Nisu kupci, nego nakupci. Kombi je pun lubenica, a simpatični bucko sa štapom i vozač u majici sa nazivom firme raznose robu prodavcima po putu i iz milošte neprekidno psuju majku jedan drugom.
“Šta ima u Beogradu? Samo neko mafijanje, mnogo se ubijate tamo”, pita i odgovara bucko, dok njegov kolega istovara lubenice uz psovke i dobacivanje kolegi.
On je, kao i Jovana, ranije uzgajao lubenice, ali mu se sada više isplati da bude posrednik.
“Velika muka, a mala zarada. Bolje je ovako, šta da ti kažem... ‘Ajde ti, brže to istovaraj, mamu ti... još jedno 70 kila, hoću da svi prodavci imaju dovoljno, da budu zadovoljni i oni i mušterije, svi da budu zadovoljni”, kaže šefovskim tonom dok tupka štapom o zemlju.
Ostavili smo Trotere da se zabavljaju njihovim biznisom, ali nismo, naravno, mogli da odolimo i pred povratak smo uzeli jednu lubenicu za usput, ispostavilo se slatku i sočnu.
Sada znate, ako vas put leti nanese na trasu Novi Sad-Zrenjanin, najbolje lubenice i dinje su na raskrsnici za sretanje za Žabalj.