Priština želi da postane članica Uneska, a istovremeno tamošnje vlasti oduzimaju pravo na imovinu manastiru Visoki Dečani, svetinji iz 14. veka koja je na spisku Svetske kulturne baštine.
Čak spornih 23 hektara zemljišta nalazi u okviru specijalne zone koja bi na Kosovu trebalo da je zaštićena zakonom, tvrde danas frankfurtske "Vesti".
List prenosi da su sudije ovakvo rešenje donele pod pritiskom, pretnjama, a nuđen je čak i mito, što je rezultiralo glasanjem u kom je troje lokalnih sudija preglasalo dvoje međunarodnih.
Presudom od 8. jula, stavljena je nova tačka na 15 godina dug imovinski spor, a skandalozna je i što se njom poništava odluka suda koji je funkcionisao pod međunarodnom upravom, navodi list.
U rešenju do kojeg su došle "Vesti", Posebna komora Vrhovnog suda Kosova poništava svoju odluku donetu u korist manastira Visoki Dečani iz 2012. godine, oglašava se nenadležnom, a stranke u sporu upućuje da proces obnove pred Osnovnim sudom u Peći.
Na presudu koju je potpisao predsedavajući sudija Sahit Sulejmani, Srpska pravoslavna crkva, ni Republika Srbija (takođe, stranka u sporu) nemaju pravo žalbe.
Dečanima je jedino ostalo da pravdu traže u okviru prava zagarantovanih ustavom, odnosno pred Ustavnim sudom Kosova.
Kada je mešovito sudsko veće kojim je predsedavao sudija Euleksa krajem 2012. godine donelo odluku u korist SPC, srpska svetinja je danima bila izložena demonstracijama, najuvredljivijim porukama i otvorenim pretnjama.
Bratstvo je zbog ekstremista, ali i rukovodilaca opštine Dečani, bilo prinuđeno da prvi put od 1999. godine zatvori kapije manastira.
U odbrani su učestvovale i jake snage policije i italijanskog Kfora.
Predsednik opštine Dečani Rasim Selmanaj smatra da je odluka "fer i poštena".
Gradonačelnik Dečana je član je Alijanse za budućnost Kosova i blizak saradnik Ramuša Haradinaja, a obojica su najavljivali da će građani koristiti sporno zemljište bez obzira na odluku suda.
S obzirom da bez Haradinajevog miga, kako navode "Vesti". niko u toj stranci ne povlači poteze, i u kontekstu dešavanja na Kosovu gde međunarodna zajednica insistira na uspostavljanju Specijalnog suda za ratne zločine OVK, ova iznuđena sudska odluka oko manastirske imovine dobija sasvim novu dimenziju.
Može se tumačiti i kao diverzija, skretanje pažnje međunarodnih predstavnika, navodi list.
Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Jovović kaže da vlasti u Beogradu nisu dobile zvaničnu odluku suda.
On podseća da je "status manastira Visoki Dečani na udaru svaka dva meseca: od toga čije je to kulturno nasleđe, do toga da je nazivaju imperijalnom građevinom srpske države".
"To je udar na bratstvo i na manastir Dečani. Ako se ispostavi da je takva odluka suda doneta, mi ćemo svakako uložiti žalbu onima koji stalno ponavljaju da SPC na Kosovu ima poseban status.
Donošenje ovakve odluke suda u vreme dok traju briselski dogovori i kada bi trebalo da se aktivira crkva Svetog Save u južnom delu Kosovske Mitrovice stvaranje je nepotrebne tenzije", ističe Jovović i dodaje da su vlasti u Beogradu povodom kulturne baštine u stalnom kontaktu sa predstavnicima Unmika na Kosovu.
Predstavnici SPC ističu da je sporno poljoprivredno zemljište od ključnog značaja za samoodrživost manastira i bezbednost.
Republika Srbija zemlju je prenela u vlasništvo manastiru Dečani ugovorima u poklonu iz 1997, ali društvena preduzeća Apiko i Iljilira tvrde da je njihova.
U dugom procesu doneta je odluka o poravnjanju (između manastira i Unmika) gde je dogovoreno da manastir zadrži imovinu unutar specijalne zaštićene zone, a odustaće od potraživanja imovine van te oblasti.
Na ovaj dogovor prvo su se žalile firme, a sada i predstavnici opštine Dečani i kosovske Agencije za privatizaciju.
Dvoje međunarodnih sudija smatraju da je odluka pogrešna.
U izdvojenom mišljenju oni kažu da je netačna teza o odbijanju nadležnosti suda. Samtraju i da ovakva presuda krši pravo na pravično suđenje zagarantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, te da ugrožava efikasnost i kredibilitet pravosuđa.
Član 1. Zakona o specijalnim zaštićenim zonama kaže da će osigurati zaštitu srpskih pravoslavnih manastira, crkava i ostalih verskih mesta, kao i istorijskih i kulturnih mesta koja imaju poseban značaj za zajednicu kosovskih Srba, kao i za ostale zajednice na Kosovu.
