Danas će se u srpskoj prestonici održati dve manifestacije ponosa – gej Prajd šetnja, poznatija kao Parada ponosa i Trans prajd, u kojima će demonstrirati članovi i aktivisti LGBT zajednice, kao i oni koji podržavaju njihove stavove.
Beograd će danas "biti svet" jer će od podneva u jednosatnoj šetnji biti članovi, aktivisti i podržavaoci LGBT zajednice, kao i u mnogim gradovima i zemljama u svetu.
Policija je sinoć poslala medijima saopštenje u kome se poziva na ustavno-pravne obaveze zaštite bezbednosti građana i imovine i apeluje na građane dase uzdrže od nasilja, a to saopštenje su organizatori uredno najavljenih manifestacija protumačili kao de fakto dozvolu skupova.
Za svet već decenijama uobičajena Prajd šetnja se tako ove 2015. godine u Srbiji i Beogradu održava četvrti put, ali tek drugi zaredom. Uz dosadašnja tri održana i gotovo deceniju i po aktivne borbe za Paradu ponosa u Beogradu bilo je i pet zakazanih ali, silom prilika i odlukom vlasti (zbog šovinističkih, huliganskih i ultradesničarskih pretnji), sprečenih šetnji.
Prošlogodišnja šetnja je, za razliku od prethodnih, održana u miru i zbog toga su organizatori najavljivali da će i ova proteći u redu, jer je "država 2014. godine pokazala da može da se nosi sa pretnjama kada hoće".
Jedan od organizatora, Goran Miletić, je u nekoliko navrata proteklih nedelja ocenio da je ove godine atmosfera u kojoj se održava Nedelja ponosa dramatično bolja, predstavnici vlasti su davali afirmativne izjave, a u medijima nije bilo napisa o "krvi i sličnom".
To je pokazala i Nedelja ponosa, niz manifestacija koje su se bavile pravima i zahtevima LGBT populacije a koje su u Beogradu protekle nedelje održane bez problema.
Miletić je najavio da će Prajdu prisustvovati, pored članova LGBT zajednice, gradonačelnik Beograda Siniša Mali, ministri Kori Udovički, Jadranka Joksimović, Ivan Tasovac, poslanici različitih poslaničkih grupa i poslanici iz država Evropske unije, poput Tanje Fajon.
PARALELNO I TRANS PRAJD
Predstavnici organizacionog odbora "Ponosa trans osoba", svoj skup su najavili za u Pionirskom parku, istom mestu gde se okončava Prajd šetnja kojoj su odbili da se pridruže i stope u jednu manifestaciju.
Poziv je odbijen je su članovi Trans zajednice želeli da istaknu posebnost njihovih problema u odnosu na opšte LGBT zahteve u vezi poštovanja manjinskih prava, na primer matičnih knjiga i ličnih dokumenata.
Jedan od organizatora, Boris Milićević, rekao je da se problemi trans osoba značajno razlikuju od problema LGBT zajednice, koji se suočavaju sa izazovima zbog seksualne orijentacije, a nad trans osobama se vrši nasilje zbog rodnog identiteta.
Ulaz za ovu manifestaciju će biti na Slaviji, kod Parking servisa, kao i na Trgu republike, kod spomenika Knezu Mihailu.
ZAHTEVI LGBT POPULACIJE
Imajući u vidu nesmanjeni stepen nasilja i pretnji, kao i sistematsku diskriminaciju pripadnika LGBT+ zajednice koja dovodi do toga da je to jedina manjinska grupa kojoj se preti fizičkom eliminacijom zbog javnog ispoljavanja svog postojanja i identiteta, Parada ponosa Beograd 2015 zahteva od predstavnika vlasti u Srbiji da u narednih godinu dana preduzmu sledeće konkretne mere:
- Usvajanje Deklaracije protiv homofobije u Skupštini Srbije
Usvajanjem Deklaracije protiv homofobije u Skupštini Srbije, pokazaće se da u Srbiji postoji istinska volja za unapređenje položaja LGBT zajednice. Istovremeno, Parlament će svojim autoritetom obavezati izvršnu vlast na dalje praktične korake. Deklaracija se mora bazirati na Principima iz Džogdžakarte (The Yogyakarta Principles on the Application of International Human Rights Law in relation to Sexual Orientation and Gender Identity) koje je Srbija prihvatila.
- Zakon o registrovanim partnerstvima
Tokom 2013. predstavnicima državnih organa i javnosti je predstavljen model Zakona o registrovanim partnerstvima koje su izradile LGBT+ organizacije i Centar za unapređivanje pravnih studija. Iako je pravo na brak jedno od osnovnih ljudskih prava, zbog nedostatka političke volje svi građani Srbije koji pripadaju LGBT+ zajednici ga ne mogu uživati u punom obimu. Presudom Evropskog suda za ljudska prava iz 2015. godine potvrđeno je da zemlje članice Saveta Evrope moraju na neki od načina regulisati odnose dve osobe istog pola, kako bi one mogle da uživaju sva povezana prava, ne ulazeći u to kako će se takva zajednica pravno kvalifikovati (brak, registrovano partnerstvo itd). Ova presuda obavezuje i Srbiju.
- Zakon o transeksualnim osobama
Pokretanje javne rasprave i hitno usvajanje zakona koji bi rešio pravni status transeksualnih osoba. Iako Srbija omogućava promenu pola, kod nas ne postoji adekvatan pravni okvir koji bi na moderan način priznao različite rodne identitete i pravno regulisao promenu pola.
- Primena zakona u slučajevima zločina iz mržnje
Krajem 2012. godine u Krivični zakonik je uvedena kategorija zločina iz mržnje koja se ne primenjuje. Traži se dosledna primena postojećih zakona i ubrzanje rada policije, tužilaštva i sudova u slučajevima kada su žrtve pripadnici LGBT zajednice i davanje prioriteta ovim slučajevima. Jedini poznati izuzetak je suđenje ubicama transseksualke Minje Kočiš u kome je ubica kažnjen sa 35 godina zatvora.
SVE BEOGRADSKE PARADE PONOSA
2014.
28. septembra 2014. godine u Beogradu je održana prva Parada ponosa koja je protekla bez incidenata i nije bila okružena organizovanim nasiljem, stoji na sajtu organizatora Prajda – Parada.rs.
Paradi je prema procenama policije prisustvovalo između 1.000 i 1.200 osoba. Među okupljenima su bili brojni aktivisti za ljudska prava iz Srbije, regiona kao i EU i sveta. Manifestaciju je pratilo oko 400 akreditovanih novinara.
2011-13.
Prajdovi 2011, 2012. i 2013.godine bili su zabranjeni odlukom države. Svaki put opravdanje je bilo isto: država nije mogla da garantuje bezbednost skupa. Prajd je dobijao podršku domaćih i stranih organizacija, Nedelje ponosa su prolazile nesmetano i bez incidenata, ali je uprkos tome država odlučivala da se povuče pred nasiljem, stoji na vebsajtu.
2010.
Četvrti najavljeni, a drugi održani Prajd desio se 10.10.2010. godine u parku Manjež kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde se okupilo više oko 500 učesnika. Iste godine organizovana je i prva Nedelja ponosa koja je kasnije postala jedini sigurni i održivi deo celokupne manifestacije. Iako je država organizatorima garantovala bezbednost, procena ja bila loša i došlo je do velikih sukoba policije i huligana u centru Beograda. Tokom nereda povređena su 132 policajca i 25 građana, a uhapšeno je oko 250 osoba.
2009.
Treći put Prajd je zakazan za 20. septembar 2009. Održavanje su podržale brojne ambasade, međunarodne organizacije, predstavnici ministarstava i javne ličnosti. Uporedo, pojavile su se pretnje organizatorima i učesnicima Povorke ponosa od strane navijačkih grupa, nacionalističkih organizacija i predstavnika Srpske pravoslavne crkve. Vlasti su donele odluku da Prajd bude premešten iz centra grada na Ušće, što je zapravo bila zabrana skupa de jure, pa najavljeni Prajd nije održan odlukom organizatora.
2001.
Prva Parada ponosa u Beogradu je organizovana 30. juna 2001. pod sloganom "Ima mesta za sve nas". Mali broj okupljenih učesnika na Trgu Republike napala je velika grupa pripadnika desničarskih organizacija i fudbalskih huliganskih grupa. Policija nije reagovala na nasilje. Povređeno je više od četrdeset osoba. Zvanična reakcija Vlade je izostala, a čule su se samo reakcije domaćih i stranih organizacija kao i nekolicine javnih ličnosti. Zbog pretrpljenog straha tokom narednih nekoliko godina organizatori Parade su se povukli i do jeseni 2003.godine nije bilo inicijative za održavanjem Parade ponosa u Beogradu, piše na Parada.rs.
