U Gerontološkom centru u Kragujevcu ove nedelje bilo je veselo. Muzika, ples, svečana atmosfera…i ne baš uobičajena slika - mlada, mladoženja i matičar.
Miroslava (67) u satenskoj svetlo roze haljini, sa cvetom u kosi i Miodrag (58) u tamnom odelu, sa šarenom kravatom oko vrata, izgovorili su sudbonosno "da" prvi put.
LJUBAV, ALI PRE SVEGA - RAZUMEVANJE
Ljubav se "rodila" gotovo na prvi pogled, a ni razlika u godinama nije bila prepreka.
”U dom smo oboje došli 2013. godine, ja u septembru, a Miroslava u januaru. se mi dugo družili, odnosno zabavljali. Brzo, posle samo mesec, dva nam je bilo jasno da smo stvoreni jedno za drugo”, kaže za MONDO Miodrag Pantelić.
”Lepo smo se slagali, nije bilo svađe, prepirke..ma sve je tako lepo funkcionisalo, da smo odlučili posle samo četiri meseca poznanstva da odemo korak dalje i zatražimo sobu za nas dvoje.”
Miroslava, sada već Pantelić, seća se tog za njih veoma važnog trenutka.
"Sedeli smo na klupi i pušili kada me je Miodrag pitao da li želim da živimo zajedno. Naravno da sam pristala jer smo se tako lepo razumeli. Nismo nikada imali nikakve svađe, niti bilo kakve trzavice."
Direktorka gerentološkog centraiI socijalni radnici su im, ističu, izašli u susret i omogućili prostor u domu u kom će zajedno živeti.
Sreći nije bilo kraja, kažu novopečeni mladenci…a ona i danas traje, istom jačinom se vole kao i pre dve godine kada su se i upustili u avanturu zvanu “zajednički život.
Kažu, nije im bilo teško da se prilagode jedno drugom.
"Imala sam ja svoje navike, Miodrag svoje, ali to stvarno nije bio problem ni na početku, a danas smo već uigrani. Sve je stvar dogovora", ističa Miroslava.
PEVALO SE, IGRALO…A BILO JE I TREME
I baš zbog skladnog odnosa Miodrag i Miroslava odlučili su da i formalno budu zajedno do kraja života.
"Rešili smo da ozvaničimo našu vezu jer nijedno od nas nije bilo u braku. Ja sam bila 20 godina u vanbračnoj zajednici, ali sada sam baš poželela i osetila da je vreme da se udam" , poverila nam se Miroslava.
Miodrag kaže da je imao nekoliko veza u životu, ali da to nije bilo ništa ozbiljno toliko da bi se ženio.
Na dan svadbe oboje su imali tremu, ali kako je sam čin venčanja završen, a gosti zaigrali…mladenci su se opustili…doduše, Miroslava je zadržala ozbiljnost.
"Ja sam bio baš raspoložen, plesao sam i uživao…a Miroslava je bila ozbiljna", kratko i uz osmeh nam je rekao sagovornik.
A bili su i gosti- radnici centra, ljudi iz skupštine grada i domski prijatelji mladenaca, veseli..
Za svečanu odeću mladenaca, svadbu i burme pobrinuli su se donatori doma, a za matičara kragujevačka opština.
Venčanje je organizovala Vesna Martinović, radno- okupacioni terapeut, a kume, sada već bračnog para, su socijalne radnice Mira Marjanović i Snežana Pavlović.
Kuma Mira kaže da joj je bila čast što je bila svedok na ovom venčanju , jer se to dešava vrlo retko u gerentološkom centru. Bio je to izazov za sve radnike, ali i stanare doma.
"Tako su mladinu haljinu šili naši na radnoj terapiji uz nadzor naše krojačice. Sve smo samo uradili što se tiče opremanja sale, ručka I ostalih propratin stvari, a mmnogo sun am pomogli I ljudi iz opštine. Prstenje i tortu smo dobili besplatno…", ispričala je za MONDO socijalna radnica.
Kaže da je najveće iznenađenje za mladence bila vožnja kočijom po dvorištu gerontološkog centra, a to nam je potvrdio i novopečeni bračni par.
"Jao, koliko su nas iznenadili tom kočijom…kao u bajci. Prosto nemamo reči. Zahvalni smo svima", ushićeno govori Miroslava.
Pa...neka bajka potraje.
