Italijanski kontingent u misiji na Kosovu i Metohiji je pio, barem do 2016, kancerogenu vodu. Tako tvrdi vojni lekar Enio Letijeri tokom saslušanja pred istražnom komisijom koja ispituje posledice upotrebe osiromašenog uranijuma.
Žalba potpukovnika ne ostavlja prostor za sumnju: "Voda analizirana 2015, pa sve do 2016. godine, sadrži bromat, čija je kancerogenost klase 2B, u iznosu od 65/97 mikrograma po litru, u poređenju sa granicom od 10, koja se toleriše".
"Klasa u koju spada bromat okuplja moguće kancerogene supstance, za ukupno 285 supstanci", navodi se na sajtu AIRC (Associazione Italiana per la Ricerca sul Cancro — Italijansko udruženje za istraživanje raka).
"Kada sam stigao u bazu Filmskog grada u Prištini 14. oktobra 2016, više puta su mi spominjali veoma sumnjiv ukus i mineralne i obične vode koju su delili u međunarodnoj kafeteriji i u teretani i koja se prodaje u restoranima i picerijama cele baze", rekao je doktor koji je tada uspeo da dobije analize vode 30. januara 2015. godine, a one ukazuju na "prisustvo bromata".
Potpukovnik je govorio o situaciji komandanta misije Kfora, generala Đovanija Fungoa, "koji se odmah složio da treba da se zaustavi podela i prodaja ove vode". Prirodna voda "Dea" je povučena, ali ne i mineralna voda koja se i danas deli u bazi Filmskog grada, prenosi "Sputnjik".
"Efekti bromata", rekao je doktor, "prouzrokuju prestanak rada bubrega i možda je slučajnost — ali tokom mog boravka u bazi Prištine imali smo slučaj maršala, mislim iz policije, sa akutnom bubrežnom insuficijencijom, uključujući i pacijenta sa transplantacijom koji ne bi trebalo ni da bude tu".
Vojni koordinator opservatorije, Domeniko Leđero, rekao je da je "dostavljena žalba veoma ozbiljna".
U Centru će se na "taj način dovesti u pitanje ne samo namirnice, uključujući i vodu, u vojnim bazama, već se potvrđuje i ono što je bilo naslćivano: da ne postoje procene rizika u nekim od naših dokumenata baza u inostranstvu. I to ne dozvoljava ni lečenje ni prevenciju bolesti".
Ali, mogući zdravstveni rizici nisu ograničeni na vodu.
U stvari, Letijeri je izneo informaciju da se "sedam kilometara od Prištine nalazi kompanija KEK za električnu energiju, čiji su dimnjaci jasno vidljivi iz baze Filmskog grada i iz kojih izlaze žućkasti oblaci, koji pre svega zagađuju vazduh i iritantni su za disajne organe".
"Prašina koja izlazi iz fabrike, kaže Letijeri, sadrži jedinjenje fenola (visokokancerogen) i druge hemikalije, koje se talože na nekoliko kilometara od baze u Prištini, koja je sedište komande Kfora i baze policije koja je bliže KEK-u. Dakle, udisanjem i gutanjem ove čestice mogu da uđu u telo i prouzrokuju rak čak i nakon deset godina".
Potpukovnik je potom zatražio da se italijansko osoblje podvrgne zdravstvenom nadzoru kad se vrati u svoju zemlju.
Italijanski vojnici su i ranije podnosili tužbe zbog osiromašenog uranijuma na Kosovu gde su bili na službi. Onkolog Slobodan Čikarić podsetio je ranije na taj slučaj u intervjuu za MONDO:
"U Bariju u bolnici piše – svi koji su iz bilo kog razloga boravili na Kosovu i Metohiji da se podvrgnu pregledu. Od 558 italijanskih vojnika 47 je umrlo, a svi su bili na Kosovu, tri puta".
Na SRJ je tokom 1999. bačeno oko 15 tona osiromašenog uranijuma, a najviše na jug Srbije, uključujući Kosovo.
Najviše opasne municije na jugu Srbije izručeno je na Pljačkovicu kod Vranja, Borovac kod Bujanovca, Bratoslce, Bukurevac i Reljan kod Preševa. Tu je bila izmerena i najveća radijacija u Srbiji. Takođe, ogromna količina bačena je i na južnu srpsku pokrajinu Kosovo - najviše rejon Podujeva s okolnim selima, okolina Kosovske Mitrovice, deo oko Dečana, Đakovice, Prizrena…
