Zahtev dela hrvatskih političara da se srpski predsednik pre posete Zagrebu izvini za hrvatske žrtve u poslednjem ratu, iz Sarajeva gledaju kroz svoju dioptriju - i očekuju izvinjenje, ali ne iz Beograda, ovoga puta.
Profesor Esad Bajtal smatra da je zahtev hrvatskih zvaničnika prema Srbiji, kako kaže, potpuno legitiman, ali da se postavlja pitanje zašto Hrvatska svoj odnos prema BiH i dug izvinjenja ne "odradi" na isti način na koji to traži od Vučića i Srbije.
"Tu vidimo jednu neprincipijelnost, odnosno tu Hrvatska iz politike pada u politikanstvo. 'Tražim da mi se izvinete, ali se ja sama nikome izvinjavati neću za potpuno istu i identičnu stvar, agresiju, žrtve, silovanja i za sve što je bilo, za što postoje sudske odluke'... Ako se za istu stvar traži izvinjenje sa jedne strane, onda vas to izvinjenje ako ga dobijete, pa i ako ga ne dobijete, obavezuje na vlastito izvinjenje prema drugima kojima ste uradili isto to", rekao je Bajtal za Vijesti.ba.
Bajtal naglašava da ako princip izvinjenja važi na jednoj strani, onda mora važiti na svim stranama jer sve žrtve zaslužuju izvinjenje i svaki agresor ima obavezu da izvinjenje uputi.
Govoreći o tome zašto bosanskohercegovački političari jednostavno ne kažu da Hrvatska s pravom od Srbije traži izvinjenje, ali da bi isto izvinjenje morala da uputi Bosni i Hercegovini, Bajtal je kazao da se ne zna da li bosanskohercegovački političari uviđaju ili ne uviđaju ovaj momenat.
"Ne znamo da li uviđaju ili ne, odnosno da li uviđaju, a ćute. Ako uviđaju a ćute, a nije teško uvideti jer se radi o očiglednom, zašto se o tome ćuti treba pitati njih. Šta je u pitanju? Jesu li to neki dogovori, neke igre, nedostatak hrabrosti ili je nedostatak mudrosti. Ne vide ono što svi vide. Ako ne vide ono što svi vide onda nemaju moralno pravo da sede tu gde sede. Ako vide pa neće da kažu onda tog prava imaju još manje", rekao je Bajtal.
Onda, kaže Bajtal, moraju da odu i oslobode mesto ljudima koji će izgovoriti upravo to: "Da, izvinjenje je u redu, ali izvolite i vi uraditi isto".
S druge strane, profesor Suad Kurtćehajić smatra da u samom početku sukoba Hrvatska nije imala internacionalno priznanje, za razliku od BIH, pa se ne može, pravno gledajući govoriti o "agresiji, nego o građanskom ratu".
"BiH je imala drugačiju situaciju, jer je 6. aprila međunarodno priznata i nakon toga momenta imali smo agresiju i od Savezne Republike Jugoslavije, ali i Hrvatske. Događaji u Hrvatskoj sa početka sukoba dešavali su se u Jugoslaviji, nakon 25. juna 1991. godine, nakon što su Slovenija i Hrvatska jednostrano, bez podrške internacionalne zajednice, proglasile nezavisnost", rekao je on.
Priznanje Hrvatske je, podseća, došlo tek nakon što je stvorena međunarodna konferencija u Hagu i nakon što je oformljena Badniterova komisija, koja je rekla da je Jugoslavija u disoluciji.
Hrvatska je priznata 15. januara, iako je po mišljenju Badinterove komisije od 11. januara rečeno da ne ispunjava uslove za međunarodno priznanje zbog zakona o manjinama koji je Hrvatska usvojila 3.decembra 1991.godine i koji nije zadovoljavao standarde Evrope.
Međutim Bandinterova komisija nije bila presuđujuće telo jer da jeste Hrvatska ne bi bila priznata, podsetio je Kurtćehajić.
"Čak i pad Vukovara, koliko god to teško zvučalo, to se ipak desilo u okviru Jugoslavije kao države i to u tome trenutku je bio građanski rat", istakao je Kurtćehajić, naglasivši da bosanskohercegovački političari generalno imaju problem neadekvatne reakcije na sve.
