Nije šala: Gusari haraju srpskim Dunavom!

Na Dunavu sve ozbiljnije haraju gusari, kažu iz Uprave Carina u Srbiji

Kretanje brodova na plovnom putu Dunav-Sava-Tisa, njihova rizična zaustavljanja i druge aktivnosti koje ukazuju na potencijalni kriminal prati se preko Rečnog informacionog sistema (RIS).

U okviru Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja postoji tim za kontrolu vodenih puteva koji poseduje pet najsavremenijih čamaca, tri patrolna i dva desantna, koji su opremljeni radarskim i sistemom za osmatranje, a sve aktivnosti se prate i u Komandnom centru Uprave carina.

"Krijumčari na rekama rade u manjim grupama, ali su izuzetno organizovani, imaju brze čamce i specijalne barže za prevoz dizela, pa čak i specijalne cevovode postavljene na dnu korita reke kojim gorivo prebacuju sa brodova na obalu. Oni koriste radio i mobilnu vezu i uz pomoć te opreme lako mogu da špijuniraju komunikaciju Uprave carina i MUP-a", kaže za Tanjug savetnik direktora Uprave carina Milovan Rubežić.

Dodaje da na Dunavu ima više takvih grupa čije se delovanje sada već može uporediti sa gusarenjem, a to potvrđuje podatak da sa brodova pored goriva sve češće nestaju ugalj, čelik, kukuruz i druga roba.

"Čini se da su sada takvi napadi učestaliji, a i agresivniji. Dešava se da bukvalno upadnu na brod i posadu takoreći zarobe. Vežu ih i zaključaju u kabinu broda, a onda istaču gorivo i prebacuju ga na barže koje su prethodno privezali uz brod", kaže Rubežić.

Navodi da je jednako zastupljen i drugačiji model - i to onaj kada posada svesno učestvuje u švercu goriva.

"Ovo može biti pogubno za kompanije koje se bave prevozom naftnih derivata, jer dolaze u situaciju da mogu da izgube vredne i dugoročne ugovore zbog penala koji su predviđeni ako dolaze na mesto istovara sa manjkom goriva koje je trebalo da isporuče", naglasio je Rubežić i naveo da krijumčarenja pravi direktnu štetu državnom budžetu.

Sprečavanje krijumčarenja, naveo je, nije nimalo lak zadatak, jer su grupe koje se bave ovim vidom krijumčarenja perfidne i opasne.

Ispričao je da su carinici i policajci često izloženi opasnostima prilikom praćenja, kontrole i otkrivanja rečnih krijumčara nafte.

"Trgovački brodovi su ogromni, puni raznih šupljina, čak i opasnih materijala, što može da ugrozi život onoga ko ih kontroliše, a krijumčari ne prezaju ni od čega, naoružani su i spremni da idu do kraja", navodu Rubežić.

U nelegalnom prometu akciznih proizvoda ima i elemenata organizovanog kriminala, što zahteva blisku saradnju svih organa koji se bave suzbijanjem sive ekonomije, ali i intenzivnu razmenu informacija sa međunarodnim organizacijama i stranim carinskim administracijama.

Udruženju naftnih kompanija Srbije navode da je sivo tržište 2011. i 2012. uzelo najviše maha kada je, kako se procenjuje, državni budžet oštećen između 70 i 100 miliona evra.

Bez ozbira na smanjenje sivog tržišta poslednjih godina, kažu u Udruženju, država nikada ne sme da prestane da vodi računa o tome da li je možda pronađen neki novi kanal zloupotrebe.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za Tanjug da sve zemlje u Evropi imaju problem sa nekom vrstom zloupotrebe u vezi s gorivima, pre svega zbog visokog učešća fiskalnih dažbina u ceni goriva.

"Nema zemlje koja je to svela na nulu", kaže Mićović.

Navodi da su se 2011. i 2012. ogromni iznosi novca iz sivog tržišta za koliko se procenjuje da je potkraden državni budžet po osnovu akcize prelili u privatne džepove, te da je poseban problem u to vreme za naftne kompanije bilo to što je ilegalno tržište smanjilo legalnu potrošnju dizela i potrebe za proizvodnjom i uvozom evrodizela.

"Ne može u potpunosti da se spreči šverc na Dunavu, granice ka nekim zemljama su nam takođe i dalje porozne. Ali, naglašavam, to uopšte nije u onoj meri u kojoj je to bilo prethodnih godina. Sve je to daleko manje nego što je to bilo ranije", rekao je Mićović.