Haški tribunal zatražio je danas od Holandije i Srbije da se izjasne o mogućem privremenom puštanju na slobodu haškog optuženika Vojislava Šešelja. Daćemo garancije ako Šešelj bude prihvatio uslove, kaže Rasim Ljajić.
"To je pitanje koje će morati da razmatraju sudije Sudskog veća. Oni su dobili, ili će dobiti, odgovore sa kojima će se upoznati i onda će sami odlučiti kakvi moraju biti sledeći koraci", rekla je Spalinska u telefonskoj izjavi Tanjugu.
Ona je potvrdila da je Vlada Srbije dostavila danas Haškom tribunalu odgovor u vezi sa mogućim puštanjem na slobodu haškog optuženika Vojislava Šešelja i dodala da Vlada Holandije nije podnela nikakav javni dokument.
S obzirom na novi razvoj događaja, Tribunal razmatra mogućnost privremenog puštanja na slobodu Šešelja i zato je pozvao Srbiju i Holandiju da najkasnije danas do 18 sati dostave svoje mišljenje, navedeno je u saopštenju.
Potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić naveo je danas da je Vlada spremna da garantuje za privremeno puštanje optuženog Vojislava Šešelja na slobodu, ukoliko se on obaveže da će poštovati zahteve Tribunala.
Ljajić je, kako se navodi u saopštenju, istakao da je Vlada Srbije zabrinuta zbog novog razvoja događaja u pogledu zdravstvenog stanja Šešelja.
Hag je objavio Ljajićevo pismo:
"Vlada Srbije zabrinuta je zbog novog razvoja događaja u pogledu zdravstvenog stanja optuženog, i u tom smislu je spremna da pruži garancije za njegovo privremeno puštanje na slobodu... pod uslovom da se optuženi, u pravno obavezujućoj formi, izjasni da će poštovati sve uslove koje odredi nadležno sudsko veće Tribunala, kao i da prihvata garancije Vlade Srbije imajući u vidu da ih je do sada odbijao", navodi se u Ljajićevom pismu koje je upućeno Tribunalu.
U tekstu pisma se još navodi da stav Vlade Srbije u pogledu eventualnog puštanja na slobodu optuženog Vojislava Šešelja ostaje isti kao i prilikom prethodne odluke sudskog veća Haškog tribunala kojom su od Vlade tražene garancije, o čemu je Vlada obavestila Tribunal 1. jula ove godine.
Veće sudije Antonetija podseća da je nedavno sličnu sopstvenu inicijativu da Šešelja pusti na privremenu slobodu zbog pogoršanog zdravstenog stanja "moralo da prekine... zbog nedostatka saradnje optuženog".
Šešelj je na tu inicijativu odgovorio da neće poštovati nijedan od uslova koje bi Tribunal propisao, izuzev da neće napuštati teritoriju Srbije.
Potpredsednik SRS Milorad Mirčić očekuje da će Vladi Srbije "proraditi savest" i da će se pozitivno izjasniti o zahtevu Haškog tribunala. "Očekujem da Vladi SRbije konačno proradi savest i da će se pozitivno izjasniti o zahtevu Haškog tribunala da Šešelj, koji se nalazi u izuzetno teškom zdravstvenom stanju bude privremeno pušten na slobodu, kako bi bio lečen u normalnim uslovima", rekao je Mirčić za Srnu.
Potpredsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vjerica Radeta izjavila je danas da ne može da komentariše informaciju o privremenom puštanju na slobodu lidera SRS-a i haškog optuženika Vojislava Šešelja zato što ni on ni sama stranka nisu dobili zvanične informacije o tome iz Haga.
"Mi smo tu informaciju pronašli na internetu. Jutros nam se javio predsednik (Šeselj) i ništa nam o tome nije rekao. Očekujemo da se tokom dana opet čujemo s njim i tek tada ćemo imati više informacija", kazala je Radeta agenciji Beta.
Zamenik predsednika SRS Nemanja Šarović izjavio je da će lider radikala Vojislav Šešelj, ako Srbija i Holandija daju pristanak za njegovo privremeno puštanje na slobodu, doći u Srbiju samo ukoliko pravilnik za njegovo puštanje bude istovjetan pravilnicima pod kojim su na privremenu slobodu puštani ostali pritvorenici.
Šarović je Srni rekao da je siguran da će Šešelj, iako teško bolestan, "ponudu" da bude pušten odbiti, ako ona bude sadržala neke uslove koje je sadržala ona prethodna.
Treća Srbija i DSS smatraju da zdravstveno stanje haškog optuženika Vojislava Šešelja nije političko pitanje, apelujući na sve da pokažu solidarnost i pomognu lideru radikala. "Kada srpskom građaninu, bilo kojem i bilo gde, nakon 12 godina pritvora bude ugrožen i život, svi smo pozvani da pokažemo solidarnost i ustanemo u odbranu njegovih prava i dostojanstva", navela je Treća Srbija. Predsednica DSS Sanda Rašković Ivić istakla je da "politička neslaganja i lični animozitet ne smeju da budu razlog ćutanje Vlade i njene potpune pasivnosti u zaštiti prava srpskog državljanina Šešelja".
"Dakle, prošli put od privremenog puštanja na slobodu njemu nikakva sloboda nije ostala. Ni sloboda kretanja, ni sloboda komunikacije, niti bilo šta drugo. Tražili su da bude bez interneta, bez posete u kućnom pritvoru. To niko normalan ne bi prihvatio", naveo je Šarović.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. U pritvoru Tribunala, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao.
Posle suđenja koje je, posle jednog neuspešnog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, počelo u jesen 2007, presuda je trebalo da bude izrečena 30. oktobra prošle godine, ali je izricanje odloženo nakon što je Tribunal usvojio Šešeljev zahtev za izuzeće sudije Frederika Harhofa (Harhoff) zbog pristrasnosti.
Od tada traje upoznavanje novog sudije Madaje Nijanga sa predmetom, koje podrazumeva čitanje celog spisa i gledanje video snimaka pojedinih svedočenja, budući da sudija Nijang nije prisustvovao suđenju.
U izveštaju Generalnoj skupštini UN, predsednik Tribunala Teodor Meron (Theodor) najavio je da će upoznavanje sudije Nijanga sa predmetom potrajati do "sredine 2015.", posle čega će početi većanje sudija o presudi Šešelju.
