Ekonomski rast Kine malo je usporio u drugom kvartalu, mada je sa 9,5 odsto i dalje snažan, pokazuju danas objavljeni zvanični podaci.
To usporavanje ublažilo je strahovanja od strmoglavog pada ali i dalo Pekingu prostora za dalje pritezanje monetarne politike u borbi protiv inflacije.
U prvom ovogodišnjem tromjesečju Kina je zabilježila ekonomski rast od 9,7 odsto, pokazuju statistike.
Kina, za razliku od SAD i Evrope koje pokušavaju da podstaknu usporen privredni rast, želi da obuzda ekspanziju i svede je na nivo kojim se može upravljati, kao i da spusti inflaciju koja je u junu dostigla
trogodišnji maksimum od 6,4 odsto.
Analitičari tumače da bi usporavanje druge po snazi svjetske ekonomije moglo da ima globalne posljedice, ukoliko Kina smanji tražnju gvozdene rude, mašina i drugih uvoznih proizvoda.
Oni takođe očekuju da inflacija u Kini u drugoj polovini godine padne.
U junu je inflacija skočila zbog neočekivano velikog rasta cijena, posebno hrane koja je poskupila više od 14 odsto. Rast inflacije podstakao je spekulacije da bi Peking mogao ponovo da poveća kamate ili pribjegne drugim mjerama pooštravanja kontrole.
"Stabilizacija cijena ostaje priorotet naše makro-regulatorne politike", rekao je, prenosi Sinhua, kineski premijer Ven Điabao.
Junskom rastu cijena najviše je doprineo skok cijena svinjetine, koja se od mesa najviše jede u Kini, od čak 57 odsto. Poskupljenje mesa posebno je pogodilo siromašne porodice koja polovinu prihoda troše na hranu.
Zvanične statistike pokazuju i da je u junu proizvodnja u fabrikama porasla 15,1 odsto na godišnjem nivou dok je prodaja na malo porasla u drugom kvartalu 17,7 odsto nakon rasta od 16,3 odsto u prvom.
Ti podaci ukazuju da napori Pekinga da podstakne domaću tražnju i smanji zavisnost od izvoza i investicija daju rezultate.
Svjetska banka je povećala prognozu ovogodišnjeg ekonomskog rasta Kine na 9,3 sa 8,5 odsto.
(Beta/MONDO)
