Američka laka nafta je u Njujorku 124 dolara po barelu, dok je ista količina u Londonu 123,33 dolara.
Cene nafte danas su, na dve indikativne berze u Njujorku i Londonu, bile u padu, posle izveštaja o rastu proizvodnje te sirovine u članicama Organizacije država naftnih eksportera (OPEK) i zahvaljujući strahovanjima da bi vremenske nepogode u SAD mogle da utiču na smanjenje proizvodnje u rafinerijama u regionu Meksičkog zaliva.
Američka laka nafta pojeftinila je na Merkantilnoj berzi u Njujorku 1,10 dolara, na 124 dolara po barelu (159 litara), dok je ista količina u Londonu vredela, tokom rane popodnevne trgovine, 123,33 dolara, ili 85 centi manje nego u početnom poslovanju.
Tržište nafte je i dalje pod uticajem krize nastale zbog realizacije nuklearnog programa u Iranu, a cene glavne energetske sirovine osetnije su uvećane u toku minula tri-četiri dana, pošto su prošle sedmice opale na manje od 120,50 dolara po barelu.
Nafta je, inače, rano jutros na indikativnim berzama vredela i više od 126 dolara za barel, ali su cene primetno "srozane", posle izveštaja da su zalihe tog energenta u članicama OPEK uvećane tokom jula - treći mesec za redom.
Rast proizvodnje u OPEK-u uglavnom se pripisuje vodećem proizvođaču u tom naftnom kartelu - Saudijskoj Arabiji - koja je vlastitu dnevnu prodikciju uvećala, tokom minula tri meseca, za više stotina hiljada barela.
Skroman uticaj na kretanje cena nafte imala je tropska oluja Eduardo, čije se razorno dejstvo osetilo juče u području Meksičkog zaliva, gde se nalaze velika postrojenja za preradu nafte i prirodnog gasa.
Nafni ekspert Kristofer Belev ocenio je da protekle vremenske nepogde na jugu SAD nisu ozbiljnije uticale na kretanje naftnih zaliha, iako su delimično izazvale tržišna kolebanja.
Vremenske nepogode proširiće se, kako se prognozira, u narednih nekoliko dana i na saveznu američku državu Teksas, gde se takođe nalaze velika naftna i gasna postrojenja. Neke velike naftne kompanije, kao što su "Ekson mobil" i "Rojal dač Šel", juče su najavile da se pripremaju za mogući privremenu evakuaciju svojih radnika iz ugroženih regiona na jugu SAD.
Vremenske nepogode u SAD, ali još više produžetak tenzija na Bliskom istoku, izazivaju nervozu trgovaca, posebno zbog činjenice da bi Iran, četvrti po veličini svetski izvoznik nafte, mogao u slučaju ratnog konflikta sa SAD, da zatvori Orumiski tesnac i tako praktično blokira dalji izvoz nafte iz tog ključnog proizvodnog regiona.
Telefonske konsulcije između predstavnika Irana i šestsvetskih sila o iznalaženju mogućnosti za obustavljanje nuklearnog programa Teherana, nastavljene su i danas, iako su iranski funkcioneri prethodno izjavili da neće odustati od ranije usvojenog plana.
Narednih dana situacija na tržištu osnovne energetske sirovine bi mogla da se pogorša zbog pada isporuka iz Nigerije, gde su učestali napadi pobunjenika na naftna postrojenja uticali na pad proizvodnje nafte za oko 20 odsto. Nigerija je osmi izvoznik nafte i jedan od glavnih eksportera te sirovine u SAD, podseća se u agencijskim izveštajima iz Londona i Njujorka.
(Tanjug)