Bankari i berzanski mešetari na Volstritu boje se eskalacije trgovinskog rata SAD sa Kinom i Evropom, otvaranja fronta prema Južnoj Americi, recesije kod kuće… Jednom rečju, boje se posledica rada Donalda Trampa.
Optimizam zbog "prve faze" trgovinskog sporazuma između Sjedinjenih Država i Kine gura akcije kompanija poslednjih dana ove godine do rekordnih nivoa.
Uprkos tome, bankari na Volstritu smatraju da trgovina predstavlja jedan od najvećih rizika za svetska tržišta u 2020.
Iako se dve najveće svetske ekonomije približavaju potpisivanju preliminarnog sporazuma, mnogi investitori su ove godine ostali skeptični prema politici "štapa i šargarepe" kao pristupu za rešavanje trgovinskih neravnoteža, navodi američka televizija Si-En-En (CNN).
Trgovinski rat predstavlja dva rizika, tvrde predstavnici banaka na Njujorškoj berzi.
Kao prvo, ističu, Vašington i Peking su se do sada dogovorili samo o "prvoj fazi" sporazuma. Kada on bude potpisan - i ako bude - tek treba da uslede pregovori o celovitom sporazumu. A sa daljim trgovinskim pregovorima prolongiraju se i rizici u vidu negativnih medijskih naslova i obnavljanja pretnji tarifama.
Eskalacija trgovinskog rata mogla bi da nanese znatnu ekonomsku štetu, pogađajući naročito poslovnu potrošnju i zaposlenost, napisali su u nedavnom izveštaju analitičari "Morgan Stenlija"
Mada je za globalni privredni rast trgovinski rat SAD s Kinom verovatno najveća prepreka koju treba otkloniti, CNN podseća da je Amerika nedavno zapretila većim uvoznim carinama i svojim evropskim saveznicima, i ocenjuje da će, na primer, pitanje tarifa na uvoz nemačkih automobila izazivati zebnju i dogodine.
Osim toga predsednik Donald Tramp je početkom decembra obnovio pretnje povećanjem carina na čelik i aluminijum iz Brazila i Argentine.
S druge strane, razvoj događaja po pitanju trgovine mogao bi da iznenadi tržišta pozitivnim kretanjem, što bi moglo da predstavlja rizik za investitore koji računaju na sporiji napredak pregovora.
Primera radi, analitičari Banke Amerike naveli su u nedavnoj analizi da bi znatno širi trgovinski sporazum mogao da učini da njihove prognoze za 2020. godinu izgledaju konzervativno.
Drugi najveći rizik za berze, po mišnjenju bankara, predstavlja mogućnost recesije.
Recesioni rizici su opali u drugoj polovini 2019. godine, ali, kako ukazuju, najduži privredni rast u istoriji SAD-a moraće u nekom trenutku da se završi. Nakon snažne ekspanzije američkog BDP-a od 3,1 odsto u prva tri meseca ove godine, ekonomija je u naredna dva kvartala usporila rast beležeći stopu od 2,0 odsto i 2,1 procenat, respektivno. Predviđa se da će privredni rast SAD-a u 2020. godini dodatno usporiti.
Istovremeno, očekuje se da će globalna proizvodnja dotaknuti dno. Proizvodni sektor, kako na globalnom nivou tako i u SAD, trpi posledice trgovinskog rata koji se odrazio na pad tražnje i rast cena materijala. Ipak, ovi pokazatelji su počeli da se oporavljaju, što bi moglo da podigne vrednost akcija na tržištima.
Blagi rast globalne trgovine i smanjenje političke neizvesnosti mogli bi ovom tržištu da daju dodatni podsticaj. Ekonomisti Morgan Stenlija predviđaju da će se globalni rast poboljšati početkom 2020., iako očekuju da će oporavak biti prigušen.
KOJI KANDIDAT DONOSI NAJVIŠE PROFITA?
Američki predsednički izbori neće biti održani pre novembra, ali su oni politički rizik, treći najveći za berze, koji će investitori budno pratiti.
Mnogo toga zavisi od demokratskog kandidata koji će "izaći na crtu" predsedniku Donaldu Trampu. Umereniji demokrata mogao bi da umanji političku neizvesnost, kažu analitičari Banka Amerike.
Izrazito levičarski kandidat mogao bi da predstavlja rizik za određene sektore, kao i za fiskalni bilans zemlje. Primera radi, demokratska kandidatkinja Elizabet Voren se zalaže za potpunu zabranu vađenja nafte i gasa fraking metodom (veoma zagađuje okolinu).
Na Volstritu su ubeđeni da bi administracija Vorenove bila loša za energetske kompanije. Istovremeno, izbor Vorenove bi mogao takođe da bude štetan za preduzeća, za banke i investicione kompanije.
"Procenjujem da će se averzija prema riziku verovatno razviti i preovladati krajem leta ili početkom jeseni uoči američkih predsedničkih izbora, jer će politički rizik izbiti u fokus investitora", kaže Džon Herman, ekonomista i direktor za strategiju kamatnih stopa u japanskoj MUFG banci.
U međuvremenu, investitore muči i pitanje šta bi u sledećoj američkoj administraciji moglo da se desi sa fiskalnim podsticajima. Trampovo smanjenje poreza 2017. godine je podstaklo ekonomiju i tržište akcija, ali su efekti te mere sada već iščezli, zaključuje CNN.