Šefovi država i vlada zemalja članica EU nisu uspeli da se dogovore o imenovanju kandidata za najvažnije funkcije u EU - predsednika Evropskog saveta i šefa diplomatije - zbog neslaganja oko Rusije, Južnog toka i spoljne politike EU.
Mogerini (41) smatrana je proteklih nedelja favoritom za naslednicu Ketrin Ešton jer je, kao žena i socijaldemokrata, ispunjavala glavne uslove, a pored Italije, predsedavajućeg EU, imala je i podršku Francuske.
Protivnici su joj, međutim, zamerili da vodi "previše popustljivu politiku" prema Moskvi, a posebno joj se stavlja na teret izjava da će gasovod Južni tok biti izgrađen.
Italijanska štampa s nezadovoljstvom komentariše navode da je Mogerinijeva previše proruski nastrojena zbog ekonomskih veza između Rima i Moskve i podsećaju da i Nemačka ima razvijenu privrednu saradnju sa Rusijom.
"Republika" navodi, pozivajući se na izvor blizak šefici diplomatije, da se ona tokom posete Izraelu i palestinskim teritorijama nasmejala na takvu konstataciju i, navodno, rekla svojim pomoćnicima da je to "manipulacija" protiv Italije.
Dnevnik primećuje i da njeni odlični politički odnosi sa američkom Demokratskom partijom znače da nije na strani Kremlja.
Imenovanje Italijanke stvorilo bi, kako piše dnevnik "Libr Belžik", još jedan problem: otežalo bi izbor drugog socijaldemokratskog kandidata - Dankinje Hele Torning-Šmit - za predsednika Saveta.
Torning-Šmit se proslavila po "selfiju" sa američkim predsednikom Barakom Obamom snimljenim na komemoraciji Nelsonu Mendeli.
Pariz se, međutim, protivi kandidaturi Dankinje jer Danska nije u evrozoni, izvestio je britanski "Gardijan".
Neke zemlje centralne i istočne Evrope iznele su kao argument i "geografsku ravnotežu", tvrdeći da kandidat iz centralne Evrope treba da dobije ili mesto predsednika Saveta ili šefa diplomatije.
Istovremeno, ni Evropska narodna partija, kojoj pripada nemačka kancelarka Angela Merkel, nije odustala od toga da njen kandidat nasledi sadašnjeg predsednika Saveta Hermana van Rompeja.
Francuski "Tribin" navodi kao moguće naslednike Eštonove i ministra spoljnih poslova Poljske Radoslava Šikorskog i sadašnju komesarku za humanitarnu pomoć, Bugarku Kristalinu Georgijevu.
Novoimenovani predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker navodno bi, prema pisanju belgijskog lista, više voleo da za potpredsednicu Komisije dobije Georgijevu.
Kao mogući Van Rompejev naslednik, diplomate, pored Torning-Šmitove, pominju i irskog premijera Endu Kenija i Holanđanina Marka Rutea.
"Loš početak za novo rukovodstvo Evrope", ocenjuje francuski dnevnik "Figaro", napominjući da je to posebno loša vest za Junkera pošto je formiranje njegovog kabineta odloženo za 30. avgust, ako ne i kasnije, pri čemu nova EK treba da preuzme dužnost 1. novembra.