Na meti džihadista u Iraku našle su se pored hrišćana, Kurda, umerenih islamista, i sve manjinske zajednice među kojima je i malo poznat narod Jazida.
Na hiljade Jazida, pripadnika manjine koja govori kurdski jezik, pobegli su iz svojih domova početkom avgusta pošto su džihadisti iz grupe Islamska država napali i zauzeli njihov grad Sindžar.
Bežeći od islamista koji su im tada dali ultimatum da pređu u islam, plaćaju verski poreze, napuste domove ili će biti pobijeni, jazidi su se suočili sa humanitarnom katastrofom kada su u planinama ostali bez hrane i vode.
Ko su Jazidi i zašto su progonjeni?
Reč je o narodu čija je vera stara 4.000 godina, ali ih džihadisti nazivaju "poštovaocima đavola" i progone ih zbog njihovih jedinstvenih verskih ubeđenja.
Poput drugih manjinskih religija u regionu, kao što su druzi i alaviti, jazid se postaje rođenjem i ne postoji mogućnost prelaska iz druge vere u Jazidizam, a vera im je monoteistična.
Takođe, nije dopušteno ni stupanje u brak sa pripadnicima druge vere, a oni koji se usude na to, bivaju izopšteni iz jazidske zajednice, navodi BBC.
Jazidska verska tradicija uglavnom se prenosila usmenim predanjem na severnokurdskom jeziku kurmandži. Žive u malim zajednicama uglavnom rasuti širom severozapada Iraka, severozapada Sirije i jugoistoka Turske.
Procenjuje se da Jazida danas ima oko pola miliona, a nema sumnje da je njihov broj u prethodnom veku značajno opao.
Prema jazidskom verovanju, Bog je svemoćan i on stvorio je svet. Za njih pakao ne postoji, kao ni dualizam dobra i zla. Nemaju ratničku tradiciju, kao ni finansijsko uporište.
Veruju da se posle smrti čovekova duša seli u novo stanje koje zavisi od toga kakva je dela čovek činio u prethodnom životu.
Jazidi ne nemaju obavezujuće verske spise, ali duboko poštuju i Bibliju i Kuran, piše na sajtu jazidske zajednice u Nemačkoj.
Najvažnija figura jazidskog identiteta je šeik Adi koji je živeo početkom 12. veka i smatrao se velikim reformistom. Uspostavio je sistem od tri kaste koji podrazumeva da se članovi jedne kaste, kojoj se pripada rođenjem, ne mogu venčavati sa pripadnicima drugih kasti.
Jazidski narod je i ranije je bio proganjan, što iz političkih, što iz verskih razloga jer su ih okolni narodi doživljavali kao sataniste, što oni nisu.
Trenutno u iračkom parlamentu imaju jednog predstavnika i to ženu koja se bori za njihova prava, podseća "Indipendent".
Tokom vladavine diktatora Sadama Huseina 70-tih i 80-tih godina, Jazidi su prinudno preseljeni iz svojih tradicionalno ruralnih naseobina kod planine Sindžar u sela u oblastima siromašnih resursima, dobili su arapska imena i morali su da govore arapski, umesto kurdski.
Nakon lošeg tretmana Jazida i Kurda tokom Sadamove vladavine, obe zajednice su sa olakšanjem dočekale američku invaziju u Iraku 2003. godine.
Jazidi su se vratili u svoja sela i doživeli neku vrstu preporoda u čemu im je pomogla brojna jazidska dijaspora.
U prvoj fazi ofanzive, Jazidi su uspeli da izbegnu borbe, a njihova teritorija je čak i među sunitskim Iračanima priznata kao jazidska teritorija.
Međutim, katastrofu za Jazide najavio je uspon Al Kaide, prethodnice Islamske države, koja je počela da izdvaja verske manjine a samo u jednom danu ubila je 500 Jazida.
Nekoliko godina nakon potiskivanja Al Kaide iz Iraka, Jazidi su živeli mirno, ali ovog leta se pojavila nova pretnja u vidu Islamske države koja je od juna osvojila veliki deo Iraka.
Početkom avgusta je skoro polovina od ukupne jazidske populacije u Iraku bežeći od islamista potražila utočište u Sindžar planinama, a Ujedinjene nacije su upozorile da su to okolnosti kada može da se govori o genocidu.
Zbog toga je predsednik SAD Barak Obama odobrio vojne udare na snage IS na planini Sindžar, i poslao američku humanitarnu pomoć iz vazduha, kako bi se sprečilo istrebljenje ovog drevnog naroda.