Više od 100 mlađih od 18 godina iz oblasti japanskog grada Fukušime gde se marta 2011. godine desila havarija nuklearne centrale, dobilo je rak štitaste žlezde ili je na rubu te bolesti, objavljeno je danas.
Ispitivanje je među 300.000 ljudi u pokrajini Fukušima.
Broj potvrđenih slučajeva raka posle hirurške intervencije je 56, dok se za preostalih 47 još sprovode analize, ali je veoma velika verovatnoća da oni imaju rak štitaste žlezde.
Eksperti na tom području kažu da nisu nasli direktne dokaze da su ti tumori direktna posedica nuklearne nesreće izazvane cunamijem od zemljotresa.
"Teško je utvrditi vezu između toga, ali ipak moramo da nastavimo ispitivanje jer se broj novih obolelih povećava s godinama čak i u normalnim okolnosti", rekao je Šunići Suzuki s Medicinskog fakulteta u Fukušimi.
Ispitivanje je između ostalog zasnovano i na podacima objavljenim posle nesreće u Černobilju, u Ukrajini, 1986. godine.
Međutim, roditelji obolele dece ipak misle da je uzrok izlaganje radioaktivnom jodu (I-131) posebno u prvim danima posle nesreće.
Štitasta žlezda je kao upijač joda posebno kod dece u razvoju. Ta žlezda je posebno osetljiva na radioaktivni jod u slučaju nuklearnih nesreća. Zbog toga se u rizicnim područjima preporučuje uzimanje običnog joda kako bi se preventivno zaštitila tiroida, što nije učinjeno u Fukušimi.
Japanska vlada je nedavno odlučila da distrubuira jod u naseljima najbližim nuklearnim reaktorima Fukušime.
Broj potvrđenih slučajeva raka posle hirurške intervencije je 56, dok se za preostalih 47 još sprovode analize, ali je veoma velika verovatnoća da oni imaju rak štitaste žlezde.
Eksperti na tom području kažu da nisu nasli direktne dokaze da su ti tumori direktna posedica nuklearne nesreće izazvane cunamijem od zemljotresa.
"Teško je utvrditi vezu između toga, ali ipak moramo da nastavimo ispitivanje jer se broj novih obolelih povećava s godinama čak i u normalnim okolnosti", rekao je Šunići Suzuki s Medicinskog fakulteta u Fukušimi.
Ispitivanje je između ostalog zasnovano i na podacima objavljenim posle nesreće u Černobilju, u Ukrajini, 1986. godine.
Međutim, roditelji obolele dece ipak misle da je uzrok izlaganje radioaktivnom jodu (I-131) posebno u prvim danima posle nesreće.
Štitasta žlezda je kao upijač joda posebno kod dece u razvoju. Ta žlezda je posebno osetljiva na radioaktivni jod u slučaju nuklearnih nesreća. Zbog toga se u rizicnim područjima preporučuje uzimanje običnog joda kako bi se preventivno zaštitila tiroida, što nije učinjeno u Fukušimi.
Japanska vlada je nedavno odlučila da distrubuira jod u naseljima najbližim nuklearnim reaktorima Fukušime.