Grčka je u Briselu pristala da odmah pokrene opsežne mere, uključujući ambiciozne reforme penzionog sistema, liberalizaciju privrede, privatizaciju elektrodistibucione mreže, reformu tržišta rada i smanjenje obima nenaplativih zajmova.
Tržište rada treba da bude reformisano u skladu sa međunarodnom i evropskom praksom i treba da isključi sve mere iz prošlosti koje nisu uskladnjene sa ciljevima održivog privrednog rasta.
Grčka mora da pokrene neophodne korake za jačanje finansijskog sektora, uključujući odlučnu borbu sa nenaplativim zajmovima i eliminisanje političkog uticaja na bankarski sektor.
Do srede parlament u Atini treba da usvoji zakone za efikasniji sistem PDV-a i proširenje poreske osnove kako bi se povećali prihodi, početak reformi penzionog ; sistema, osiguravanje nezavisnosti državne statističke agencije i obezbeđivanje "kvazi-automatskih rezova u potrošnji" u slučaju da se ne ostvari budžetski suficit.
Do 22. jula moraju da se usvoje zakoni za reformu sistema građanskog prava kako bi se učinili efikasnijim i smanjili troškovi.
Takođe mora da modernizuje i ojača administraciju, kao i da smanji njene troškove, a prve predloge na tom planu treba da dostavi do 20 jula.
Među uslovima koje Atina treba da sprovede su i promene koje bi omogućile rad prodavnica nedeljom (čemu se protivi Crkva), produženje radnog vremena prodavnica, liberalizacija u vlasništvu apoteka, ograničenja za pekare i mlekare, kao o otvaranje zatvorenih profesija među kojima je prevoz trajektima.
Grčka mora i da ubrza program privatizacije prebacivanjem 50 milijardi evra vredne imovine u nezavisan fond sa sedištem u Atini.
Vlada u Atini mora da preispita i izmeni neke zakone usvojene u poslednjih šest meseci za koje se smatra da su unazadili prethodne reformske mere.
Pored toga, Atina treba da osnuje novi nezavisni fond u koji će prikupljati sredstva od privatizacije, pomoću kojih će otplaćivati novi zajam i refinansirati banke.
Fondom bi upravljale grčke vlasti pod nadzorom relevantnih evropskih institucija.
Kao preduslov za početak pregovora o novom programu pomoći iz Evropskog stabilizacionog mehanizma,
Atina mora u narednim danima u parlamentu da izglasa niz mera, koje se odnose na pojednostavljenje poreza na dodatu vrednost i širenje poreske osnove i poboljšanje dugoročne održivosti penzionog sistema.
Lideri 19 zemalja evrozone su posle maratonskog samita u Briselu uspeli da postignu dogovor o novom paketu paketu pomoći za Grčku i ostanku te zemlje u sistemu zajedničke valute.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk rekao je da je Grčkoj odobren novi paket pomoći od oko 86 milijardi evra, ali pod strogim uslovima, koji uključuju paket mera štednje koji grčki parlament mora da usvoji do srede.
OLAND: JOŠ NIJE GOTOVO
Francuski predsednik Fransoa Oland izrazio je zadovoljstvo zbog postignutog dogovora EU i Grčke, kojim je, kako smatra on, poštavan opšti interes Evrope.
"Sporazum omogućava Grčkoj opstanak u evrozoni što je i bio cilj", izjavio je Oland na konferenciji za štampu u Briselu.
Ulog je bio ponuditi Grčkoj dugoročno finasiranje kako bi ona mogla da izađe iz krize, ali takođe i finasiranje po hitnom postupku kako bi zemlja imala od čega da živi sada i kako bi dalje mogla da opstane, rekao je Oland.
Primetivši da su svi do samoga kraja pokazivali želju za kompromisom, Oland je konstatovao da još sve nije završeno. On je napomenuo da predstoji izjašnjavanje nacionalnih parlamenta o dogovorenom, preneo je Rojters.
U Francuskoj će se skupština izjasniti o dogovoru u sredu.
Oland je dodao da grčka kriza pokazuje neophodnost osnaživanja evrozone, njene veće integracije kako bi mogla da se odupre izazovima.