Atina i njeni međunarodni kreditori postigli su jutros dogovor o trećem paketu finansijske pomoći, čime Grčka izbegava bankrot i ostaje u evrozoni.
"Sporazum je postignut. Trenutno se pregovara o nekim sitnim detaljima", izjavio je neimenovni zvaničnik ministarstva finansija posle maratonskih pregovora tokom noći u Atini, preneo je Rojters.
Zvaničnici Grčke su se i nadali da će do danas postići sporazum sa poveriocima, koji će biti poslat na odobrenje parlamentu u Atini do 18. avgusta.
Greece, lenders reach deal on budget targets: Report http://t.co/ttCxgtWaMzpic.twitter.com/xg260k6iqO
— Press TV (@PressTV) August 11, 2015U pregovorima su učestvovali grčki ministri finansija i ekonomije Euklid Cakalotos i Jorgos Statakis i predstavnici Evropske centralne banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropskog stabilizacionog mehanizma o novom paketu pomoći.
Greece Secures New Bailout Package - Reports http://t.co/WwOtwqkw9p
— Sky News (@SkyNews) August 11, 2015
Llista reformi, prema pregledu koji je sačinio Rojters, sadrži nove ozbiljne pothvate za izmučene Grke.
Reforme uključuju primarni budžetski deficit od 0,25 odsto BDP-a još ove godine, a od naredne godine nadalje se zahteva primarni budžetski suficit.
Za iduću godinu predviđen je primarni budžetski suficit od 0,5 odsto, zatim od 1,75 odsto u 2017, i od 3,5 odsto u 2018.
Atina i njeni međunarodni kreditori postigli su jutros, nakon maratonskih pregovora, dogovor o trećem paketu finansijske pomoći vrednom do 86 milijardi evra, koji će Grčkoj omogućiti da izbegne bankrot i ostane u evrozoni.
Kako prenosi Rojters, Atina i kreditori saglasili su se da će privredni rast Grčke ostati negativan ove i iduće godine (-2,1 odsto, odnosno -2,3 procenta), da bi se 2017. vratio u pozitivnu zonu i iznosio 2,3 odsto.
Mere koje će Atina morati da pokrene pre nego što joj bude odobrena prva tranša kredita pomoći bi, kako se očekuje, mogle uključivati nove zakone o nenaplativim zajmovima u bankama, deregulaciju tržišta prirodnog gasa i osnivanje investicionog fonda, koji bi imao za cilj da prikupi 50 milijardi evra od privatizacije, od čega bi tri četvrtine bile upotrebljene za dokapitalizaciju banaka i smanjenje javnog duga.
Pored toga, Atina treba da ukine poreske olakšice koje odobrava poljoprivrednicima koji dobijaju subvencije na gorivo, da pooštri propise o otplati dugovanja za pojedince koji kasne sa plaćanjem poreza, kao i da podigne solidarni porez koji se naplaćuje građanima koji zarađuju od 50.000 do 100.000 evra godišnje sa četiri na šest odsto.
Grčki ministar finansija Euklid Cakalotos rekao je novinarima u Atini nakon sastanka sa kreditorima da su ostala dva ili tri manja detalja o kojima je potrebno još razgovarati, ali da je najveći deo pitanja rešen.
Zvaničnici Grčke navode da očekuju da će parlament ratifikovati sporazum danas ili sutra, a da će ga ministri finansija evrozone odobriti u petak, što bi omogućilo da prva tranša pomoći bude isplaćena do 20. avgusta, kada Grčka treba da vrati dug od 3,2 milijarde evra Evropskoj centralnoj banci.
Jedna od spornih tačaka u pregovorima bilo je smanjenje planine nenaplativih zajmova. Atina je želela da kreira takozvanu lošu banku, dok su kreditori insistirali da ti zajmovi budu grupisani i prodati investicionim fondovima koji ulažu u hartije od vrednosti. Još uvek nije jasno kako je to pitanje rešeno, navodi neimenovani zvaničnik.
