U prisustvu državnog sekretara SAD Džona Kerija podignuta je zastava SAD na Ambasadi u Havani, prvi put posle 54 godine.
To je prva poseta jednog šefa američke diplomatije toj karipskoj državi u poslednjih 70 godina.
Keri se sastao sa kubanskim ministrom spoljnih poslova, ali ne i sa predsednikom Raulom Kastrom niti sa bivšim liderom Kube Fidelom Kastrom.
Njega na ovom putu prate tri bivša marinca, danas 70-godišnjaka, koji su su američku zastavu spustili 1961. godine.
Kubanska televizija je prestala da emituje crtane filmove i prešla na prenos ceremonije podizanja zastave SAD, prikazavši Kerija kako stiže na aerodrom u Havani uz detaljan izveštaj o njegovoj biografiji, prenosi AP.
Oko 200 Kubanaca već je u 8.30 po lokalnom vremenu bilo okupljeno ispred ambasde, među kojima i vozači tri "ševroleta" iz 1950-ih godina koji su parkirani ispred zgrade.
Američka ambasada smeštena je u istu zgradu na Malekonu, slavnom šetalištu, u kojoj je bila i kad su diplomatski odnosi prekinuti.
Fidel Kastro je nekada je tu zgradu zvao "špijunskim brlogom".
U međuvremenu kandidat republikanske stranke u trci za predsednika SAD Marko Rubio, sin kubanskih imigranata koji su bili protiv Kastra, oštro je kritikovao iz Njujorka odluku Obamine administracije da otvori ambasdu u Havani, rekavši da će to socijalističkom režimu na Kubi dati "međunarodni legitimitet i ekonomski podsticaj".
Kubanski šef diplomatije Bruno Rodrigez podigao je kubansku zastavu u Vašingtonu 20. jula, nakon što su dve zemlje posle više od 50 godina obnovile diplomatske odnose, prenosi Al Džazira.Američka agencija AP ukazuje da pravi posao tek sledi.
Obični Kubanci će se danas radovati, američki biznismeni će praviti kontakte, a Keri će razgovarati sa kubanskim ministrom spoljnih poslova, rimokatoličkim biskupom na Kubi i probranom grupom disidenata, navodi AP.
Posle toga sledi teži deo posla, podseća agencija, dodajući da će se po odlasku Kerija diplomate koje su pregovarale o ponovnom otvarnju ambasade posvetiti novoj fazi detanta - širenju ekonomskih veza dve zemlje i uvođenju mera poput direktnih letova i poštanskih linija.
Amerikanci takođe žele da reše pitanje imovine konfiskovane posle kubanske revolucije dok Kuba ima sopstvene zahteve.
Fidel Kastro juče je napisao u kolumni objavljenoj na njegov rođendan da SAD duguju ostrvskoj zemlji "milione dolara" zbog štete pričinjene embargom.