Severna Koreja krije mračnu tajnu, čije obelodanjivanje otkriva užase kakvi nisu viđeni još od vremena naciste Adolfa Hitlera i ustaše Ante Pavelića. UPOZORENJE: UZNEMIRUJUĆI SADRŽAJ
Zatvorena komunistička tiranija kojom decenijama upravlja porodica Kim dugo je poricala da je širom države razapela mrežu koncentracionih logora, ali su istinu otkrili srećnici koji su uspeli da pobegnu iz tog pakla.
Stotine hiljada zatvorenika naterani su da rade dok ne umru od gladi i iznemoglosti, neki su streljani bez suđenja, nad njima se obavljaju eksperimenti, a zabeleženi su i slučajevi egzekucije trovanja gasom, kao u nacističkim logorima tokom Drugog svetskog rata.
Bivši zatvorenik je u ispovesti za britanski tabloid "Daily Star" opisao severnokorejske logore kao gore od Aušvica.
Kang Čol Hvan je imao tek devet godina kada je sa zatočen u koncentracionom logoru Joduk sa čitavom porodicom, uključujući njegovog oca i baku.
Njegov deda, koga više nikada nije video, optužen je kao japanski špijun, a to po severnokorejskom zakonu znači da je cela porodica kriva.
Logori su, po državnoj propagandi, uspostavljeni zbog uništavanja korova kontrarevolucije, čupanja njihovog korenja i uništavanja kontrarevolucionara - do poslednjeg.
Kang je rekao da su logori nalik onima u nacističkoj Nemačkoj, ali da su organizovani tako da zatvorenici dugo pate u najtežim mukama.
"Zajednički im je cilj ubijanje želje za životom kod zatvorenika, koji su prisiljeni da rade od jutra do večeri, sve dok im se ne učini da je izbrisana razlika između života i smrti. Čitao sam da su zatvorenici u Aušvicu i nacističkim logorima bili obeležavani brojevima kako bi im uništili ličnost. U logorima u Severnoj Koreji, čuvari stalno podsećaju zatvorenike da su njihovi životi manje vredni od života životinja", naveo je Kang.
U logoru Jodok, zatvornike ubijaju javno, pred svima, kako bi širili strah i naterali ih na poslušnost.
Deca, gladna i očajna, jedu korenje i jure pacove da ih jedu, navodi Kang.
"Postoji jedna razlika, ipak, između Aušvica i logora u Severnoj Koreji. Dok je u Aušvicu cilj bio brzo i efikasno ubijanje, organizovano poput industrije, u Jodoku se patnja rasteže na tri generacije. Cilj Jodoka je doprinos očuvanju režima i zatiranje svake pomisli o slobodi među stanovništvom", rekao je bivši logoraš.
On je u Jodoku bio zatočen 10 godina, kada je zaključeno da je "prevaspitan", ali u Severnoj Koreji postoje logori iz kojih ne izlaze živi ljudi.
Kvon Hjuk je bio komandir u koncentracionom logoru Hengjong, zloglasnom "Logoru 22", ali je okrenuo leđa režimu kada je dobio posao u severnokorejskoj ambasadi u Kini.
On je u dokumentarnom filmu o tom logoru 2004. godine zakleo da je video kako je čitava porodica otrovana gasom, a da je on lično naredio likvidaciju pet porodica.
"Video sam kako je cela porodica izložena smrtonosnom gasu i kako umire u gasnoj komori. Roditelji, sin i ćerka. Roditelji su povraćali dok su umirali, ali je do poslednjeg trenutka su pokušavali da spasu svoju decu tako što su im davali veštačko disanje usta na usta", rekao je bivši komandant logora.
U studiji Centra za ljudska prava u Severnoj Koreji navodi se da u logoru Hengjong niko nije preživeo, a taj logor je navodno zatvoren 2012. godine.
Britanski tabloid, međutim, navodi da logor još uvek postoji, jer se na satelitskim snimcima vidi veliki kompleks sa prugom i infrastrukturom nalik onoj u rudnicima.
MARŠ U LOGOR - PALA JE PRAŠINA NA SLIKU
Viktor Ča, bivši savetnik američkog predsednika Džordža Buša za Severnu Koreju, u svojoj knjizi "Nemoguća država" navodi razloge zbog kojih ljudi završavaju u logorima u Severnoj Koreji.
Među njima su i sedenje na slici na kojoj je prikazan Kim ili čak "nebriga" zbog koje je na sliku pala prašina, slušanje južnokorejske pop muzike, pa čak i krađa hrane.
Zatvorenike u logorima kažnjavaju dugim periodima u samicama i teškim radom i često su dugo izloženi teškim mukama.
MUČENJE TRUDNICA
Najteže muke su rezervisane za trudnice, koje su primorane na abortuse bez anestezije, dok neke žene teraju da gledaju kako im ubijaju tek rođenu decu.
Jednoj baki, navodi Ča, zadatak je bio da čuva trudnice u logoru Sinidžu i ona je rekla da su novorođenčad ostavljana da umru u kutiji koja je zatrpana kada se napunila mrtvih tela beba.
Drugi svedok, koji je pobegao iz Severne Koreje, nacrtao je kako je na trudnicin stomak postavljena ploča, a zatvorenici su naterani da se klackaju na krajevima table.
Kang u memoarima "Akvarijumi Pjongjanga" beleži kako je stražar naterao trudnicu da se skine i pokaže stomak, a zaim je prebio.
"Kontrarevolucionarko, kako si da na ovaj svet doneseš dete? Ti, iz porodice izdajnika otadžbine? To je neizrecivo", drao se stražar.
ŽIVOT DECE U LOGORU
U logorima ni deci nije ništa bolje, jer svakodnevno satima rade teške poslove u očajnim uslovima, nekada i golim rukama.
Jedno dete je, navodi Kang, stalno terano da prazni septičku jamu, a jednom je prebijeno tako da je palo u fekalije i kasnije umrlo.
Oni koji sanjaju o bekstvu suočavaju se sa žičanom ogradom pod naponom, rovovima iz kojih vire šiljci, naoružanim patrolama, stražarima sa psima i minskim poljima.
Begunce koje uhvate čeka streljanje, vešanje ili kamenovanje pred ostalim zatvorenicima, a prethodno im gurnu veliko kamenje u usta da se ne bi čuli jauci.
Kang u svojoj knjizi navodi da je zatvorenicima koji su robijali sa njim naređeno da kamenuju leševe dva begunca pošto su obešeni.
"Uradili smo ono što nam je naređeno, ali smo svi bili zgađeni. Većina je zatvorila oči ili spustila glave da ne bi gledali unakažena tela sa kojih curi krv.
"Gotovo da nije bilo kože na licima žrtava a od odeće nije ostalo ništa osam nekoliko krvavih dronjaka. Kada je došao red na mene, oko vešala je bila gomila kamenja", navodi Kang.
GLAD - NAJVEĆI UBICA
Najveći ubica u logorima je pothranjenost, jer je sledovanje tek šaka kukuruza, žita i kupusa, plus bube, zmije, pacovi, trava i kora drveća do kojih se zatvorenici dokopaju.
Preživeli svedoče da očajnici nisu prijavali smrt logoraša kako bi uzimali njihova sledovanja hrane, a neki kradu i pseću hranu.
Sada, dok su zatvorenici poslednji u redu za hranu, opasnost od gladi je veća nego ikad, jer je Kim Džong Un upozorio narod da očekuje novu glad.
Što je bliža propast severnokorejskog režima, bliži je i dan kada će biti otkrivena puna istina o logorima.
"Jedini razlog zbog kojeg ne možemo da tvrdimo da je u Severnoj Koreji u toku najveća planetarna katastrofa u oblasti ljudskih prava je taj što nam nije dozvoljeno da vidimo razmere te katastrofe", napisao je Ča.
"Kada se režim u Severnoj Koreji uruši, ispostaviće se da je mreža logora jedna od najvećih katastrofa u savremenoj istoriji", dodao je Ča, piše "Daily star".
