U Britaniji se održavaju vanredni parlamentarni izbori, u senci dva teroristička napada koja su se dogodila tokom predizborne kampanje, a ishod glasanja će odrediti ko će oblikovati budućnost Ujedinjenog Kraljevstva nakon izlaska iz EU.
Britanci će se, od 07:00 do 22:00 sata, opredeljivati između 3.303 kandidata u 650 izbornih okruga širom zemlje, koliko ima mesta u Donjem domu parlamenta. To znači da je za apsolutnu većinu potrebno 326 poslanika, prenosi AFP.
Pravo glasa imaju punoletni Britanci, zatim državljani Republike Irske i zemalja Komonvelta, kao i Britanci i Irci iz Severne Irske koji žive u inostranstvu, a koji su registrovani na biračkom spisku u Britaniji u poslednjih 15 godina.
U trci su glavne stranke - Konzervativna stranka desnog centra, na čelu sa premijerkom Terezom Mej i levičarska Laburistička partija koju predvodi Džeremi Korbin. Za njima slede Liberalno-demokratska stranka levog centra, zatim populistička i evroskeptična Stranka za nezavisnost Ujedinjenog kraljevstva, i levičarski orijentisana Zelena stranka.
Na prethodnim opštim izborima 2015. godine, mesta u parlamentu osvojile su i Škotska nacionalna partija (na levom krilu), Velška nacionalistička partija Plaid Kamri (Plaid Cymru) i četiri stranke iz Severne Irske.
Ankete nagoveštavaju da su konzervativci na putu ka pobedi, ali da bi i laburisti mogli da formiraju vladu uz podršku manjih levičarskih partija.
Britance najviše zanima kako će nova garnitura na vlasti rešavati pitanja Bregzita, terorizma, nacionalne zdravstvene službe, imigracije i ekonomije.
Uoči glasanja, istraživanja javnog mnjenja pokazuju, zapravo, da bi trka mogla biti znatno "tešnja" nego što je predviđano kada je Mej raspisala izbore pre šest nedelja, ali i nagoveštavaju da njena pozicija premijerke - ostaje sigurna.
Dok prema nekim najnovijim anketama vladajuća partija prednjači u odnosu na laburiste za samo jedan procentni poen, neke pak predviđaju da konzervativci čak uopšte neće osvojiti većinu, što bi značilo da bi im bila potrebna podrška još jedne stranke da bi vladali.
Međutim, pitanje je koliko se rezultatima anketa može verovati, s obzirom na to da su na prethodnim izborima održanim pre samo dve godine, prognoze instituta za istraživanje javnog mnjenja bile prilično pogrešne, što je bio slučaj i godinu dana kasnije, prilikom referenduma o Bregzitu.
Mnogi smatraju da Mej ima dve glavne prednosti - šansu da obezbedi "snažno i stabilno liderstvo za Bregzit" i činjenicu da njenog rivala, lidera laburista Džeremija Korbija, mnogi glasači vide kao slabog i nesposobnog.
Konzervativna premijerka, koja je došla na vlast bez izbora prošle godine, nakon što je njen prethodnik Dejvid Kameron podneo ostavku, iznenadno je u aprilu raspisala izbore tri godine pre roka, i to posle samo godinu dana na čelu britanske Vlade.
Mej, koja je imala "tanku" radnu većinu od samo 17 poslanika u trenutku kada je prethodni saziv parlamenta raspušten, raspisala je izbore u nastojanju da osnaži svoju poziciju na pragu pregovora o Bregzitu.
Inače, po britanskom izbornom sistemu, kandidat sa najvećim brojem glasova u svakom izbornom okrugu postaje poslanik.
Ovakav sistem otežava manjim strankama da povećaju svoje učescće u parlamentu, ali manje partije čija je podrška skoncentrisana u ključnim izbornim okruzima - kao što je Škotska nacionalistička stranka - mogle bi dobro da prođu, navodi AFP.
Iako je fokus na partijskim liderima, glasači ne biraju direktno premijera, već samo lokalne poslanike.
Novi saziv parlamenta bira se na maksimalno pet godina, što znači da će naredni izbori morati da budu održani najkasnije do juna 2022.
Od glasanja Britanaca zavisiće ko će pregovarati o izlasku Britanije iz EU u naredne dve godine, ali i o snazi mandata koji će vlada imati u parlamentu u narednih pet godina.
Uz to, novi britanski lider moraće da se uhvati u koštac s posledicama terorističkog napada u središtu londonskog noćnog života u subotu uveče, što je bio treći islamistički napad u toj zemlji za manje od tri meseca.
Prebrojavanje glasova počeće odmah nakon što se birališta zatvore i do 9. juna ujutro biće jasno ko je pobedio.
Kraljica Elizabeta Druga će potom, što je pre moguće, zatražiti od lidera partije koja ima najviše izgleda za obezbeđivanje većine u Donjem domu parlamenta, da postane premijer i formira novu administraciju.
Parlament će se 13. juna sastati da izabere svog novog predsednika, a tada će i poslanici položiti zakletvu.
Kraljica će 19. juna zvanično proglasiti početak rada novog parlamenta, kada će pročitati program svoje vlade za predstojeću parlamentarnu godinu.
U sedmici koja počinje 19. juna, počeće i pregovori o Bregzitu.
