Šverc droge, kojim iz senke upravljaju svetski moćnici, postao je jedan od najunosnijih poslova u svetu. Prljavi novac već je ušao u čitav finansijski sistem, a jedno od izvorišta "robe" je Avganistan, kojim gazduju vojnici SAD i NATO.
Stanje u Avganistanu u sferi narkotika je sve gore, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rusije. Prema ocenama eksperata, u 2017. godini se očekuje veliki rast proizvodnje opojnih droga: teritorija zasađena makom (sirovine za heroin) je dostigla veličinu Kolumbije, Bolivije i Perua zajedno, dok se prihodi od narkotika na godišnjem nivou mogu meriti sa novcem dobijenim prodajom nafte i oružja i dostižu bilione dolara, piše srpski sajt ruskog medijskog servisa Sputnjik.
Mnogi eksperti smatraju da je pojava Amerikanaca u Avganistanu (prvo kao ispomoć protiv Rusa osamdesetih, a potom kao "oslobodioca" od 2001. godine) omogućila da proizvodnja heroina postane najrazvijenija "grana industrije" te zemlje.
Iako je neozbiljno pretpostaviti da se na primer u Beloj kući održavaju sednice na kojima se govori o povećanju proizvodnje narkotika, činjenica je da je Amerikanci skoro ništa ne preduzimaju da spreče njihovo rasturanje. U novoj američkoj strategiji za Avganistan to pitanje uopšte nije među prioritetima.
Poznati kanadski analitičar Piter Dejl Skot je u svojoj knjizi "Droga, nafta i rat: SAD u Avganistanu, Kolumbiji i Indokini" opisao spregu politike, specijalnih službi i kriminala. On pokazuje veliku umešanost elita.
Štaviše, on navodi da iza trgovine drogom stoje takozvane metagrupe. To su veoma male grupe, koje čine pet-šest važnih ljudi, iz aktivnog ili rezervnog sastava specijalnih službi i Ministarstva odbrane, senatori, visoki politički rukovodioci, zamenici premijera itd. Oni se okupljaju iz različitih država jer se radi o transnacionalnom organizovanom sistemu.
#drugs#cia#Afghanistan#falseflag#Vault7pic.twitter.com/AWdTs5Gc3Z
— Gabe Harris (@gabeh730) March 8, 2017
"Neko, na primer, daje avio-kompaniju za prevoz tereta, neko ima dobre veze sa nekom velikom specijalnom službom, bukvalno može da uđe u kabinet rukovodioca te specijalne službe, da ’otvori vrata nogom‘ i dogovori se gde da se zatvore oči i tako dalje, uključujući i delovanje protiv konkurenata. Treći ima novac za različite globalne avanture, četvrti ima mogućnost da kontroliše neke planetarne centre proizvodnje droge, kako u Avganistanu, tako i u Južnoj Americi i zato je to, u nekom smislu, transnacionalno organizovani sistemi, a banke su same po sebi globalne. Nije važno koji pasoš nose ili gde imaju prebivalište, što potkopava nacionalni suverenitet svih zemalja, uključujući i SAD. Ta hobotnica je zahvatila čitavu planetu", smatra ruski ekspert Jurij Krupnov, predsednik Posmatračkog saveta Instituta za demografiju i migraciju i regionalni razvoj.
,
Nisu nove informacije da se heroin prebacuje u zapadne zemlje avionima i brodovima američke vojske.
"To da postoje takve logističke mogućnosti su zaista istinite. Naravno, druga stvar je u kojem stepenu je to zvanično dozvoljeno. To je već rađeno za vreme rata u Indokini, setimo se poznatih filmova o izvozu heroina iz Vijetnama. Ipak, Nikson je objavio rat narkoticima i heroinu 1972. godine. To je najteža i poslednja godina rata u Indokini, kada je čak i u leševima poginulih američkih vojnika prenošen heroin, a da ne govorimo o manjim količinama tih narkotika“, navodi ruski ekspert.
PRAVA MAFIJA JE BANKARSKA MAFIJA
Međutim, najveći problem poslednjih pola veka je taj da su narkotici toliko infiltrirani unutar finansijsko-spekulativnog sistema da su postali neodvojivi element pokrivanja deficita likvidnosti.
"Velike banke, pre svega američke, već su do grla u transakcijama od droge kako bi došle do realnog novca. Treba imati u vidu da je situacija već prešla sve moguće granice. I bivši zamenik generalnog sekretara UN, rukovodilac uprave za kriminal i narkotike Antonio Mario Kosta otvoreno je govorio o tome i možda je zbog toga i nastradao — sklonjen je na polovini mandata. To je danas apsolutna činjenica: sadašnji finansijski globalni sistem ne može da opstane bez trgovine drogom i transnacionalne organizacije narkokriminala. On je u suštini naručilac proizvodnje narkotika. Ti nesrećni avganistanski seljaci i avganistanski veleposednici jesu nemoralni ljudi, ali nisu oni naručioci. Glavni su oni koji kontrolišu bankarske sisteme finansijske globalne oligarhije", mišljenja je Krupnov.
Novac se većinom pere u manje razvijenim zemljama, a tek onda, kada se legalizuje, prebacuje se u bankarski sistem Zapada. Većinom se to radi preko banaka koje se nalaze i ofšor zonama.
"Ako Amerika sutra zaustavi trgovinu narkoticima u svetu onda može da nastane velika bankarska kriza. To govori o tome da je narkobiznis postao deo bankarskog sistema", kaže Levin.
Nesumnjivo, te metagrupe su jedna od ključnih pretnji danas i umnogome prevazilaze terorističku pretnju.
Pored njih naši "žestoki momci" iz devedesetih godina prošlog veka, zemunski i škaljarski klan, kao i ostali klanovi, izgledaju kao trećerazredni ulični rasturači droge, piše srpski sajt Sputnjika.
