Kineski istraživač, koji je poboljšao kognitivnu funkciju kod majmuna, tako što je u njihov mozak implantirao ljudske gene u njihov mozak, branio je svoj eksperiment, koji je podelio naučnu zajednicu.
Istraživanje koje je vodio Institut za zoologiju Kunming u jugozapadnoj Kini, trebalo je da rasvetli evolucioni proces koji je doveo do ljudske inteligencije, prenosi CNN.
"Veličina mozga i kognitivne sposobnosti su najdramatičnije izmenjene osobine kod ljudi tokom evolucije, a ipak genetski mehanizmi koji leže u osnovi tih ljudskih specifičnih promena ostaju nedostižni", navodi se u izveštaju objavljenom 27. marta u kineskom časopisu National Science Reviev.
Jedan od vodećih istraživača Su Bing, rekao je da je eksperiment odobrio univerzitetski odbor za etiku.
"Tokom eksperimenta su poštovane ne samo najbolje kineske i međunarodne naučne prakse, već i međunarodni standardi za prava životinja. Dugoročno gledano, takva temeljna istrazivanja će pružiti vredne informacije za analizu etiologije i lečenja bolesti mozga, uzrokovanih abnormalnim razvojem mozga, kao što je autizam", naveo je Su u mejlu CNN-u.
Međutim, naučnici, koji se već neko vreme bave etičkim problemima u vezi sa genetskim eksperimentima na majmunima, smatraju da se ovo istraživanje nalazi na "klizavom terenu".
Ovo je već druga kontroverzna situacija u poslednjih pola godine u Kin, koja je povezana sa moralno sumnivim genetskim istraživanjima. U novembru 2018. ođeknula je vest da je kineski naučnik He Jiankui, prvi put u istoriji, uspeo da stvori genetski modifikovane bebe otporne na virus HIV-a kojim su bili zaraženi njihovi očevi.
Pritom se koristio inovativnom CRISPR-cas9 tehnologijom, za koju mnogi znanstvenici kažu da je tek u početnoj i eksperimentalnoj fazi razvoja i da nije prikladna za testiranje na ljudima.
Ubrzo je izgubio posao na Univerzitetu u Šeneženu, a kineske vlasti su pokrenule istragu posle koje su zaključile da eksperiment nije sproveden u skladu sa etičkim standardima kineske naučne zajednice.
Kineski naučnici su u ovoj novoj studiji uspešno kod 11 rezus makakija implantirali kopije ljudskog gena MCPH1, koji je važan faktor u razvoju i evoluciji ljudskog mozga.
Analiza njihova ponašanja posle transplantacije gena, ukazala je na bolje kratkoročno pamćenje i brže vreme reakcije u poređenju sa kontrolnom gupom.
Mnogi zapadni naučnici ubrzo su, međutim, počeli da kritikuju rad kineskih kolega.
Genetičar Džejms Sikela sa Univerziteta Colorado rekao je da se kineski istraživači nalaze na "klizavom terenu".
Naime, Sikela i njegovi kolege prikazali su u svom istraživanju objavljenom 2010. godine da transgenični eksperimenti na primatima povlače ozbiljne etičke probleme i da se njima povećava rizik da primati budu izloženi još većoj eksploataciji.
Bioetičarka Džeklin Glover sa istog univerziteta uporedila je ovaj eksperiment sa naučno-fantasticnim filmom "Planeta majmuna", u kojem su super inteligentni primati nadvladali ljude.
"Ako humanizujemo majmune, možemo im načiniti veliku štetu. Gde bi oni onda živjeli i šta bi radili? Ne smemo da stvaramo bića koja poslije ne mogu da vode smislen život", rekla je Glover.