Naučnici procenjuju da bi rupa u ozonskom omotaču iznad Anktartika ove godine mogla da bude najmanja u poslednje tri decenije.
Merenja postepenog ispuštanja gasa visoko u atmosferu pokazuju da se, ove godine, nije otvorila onoliko koliko se to obično desi.
Stručnjaci Kopernikus službe za posmatranje atmosfere (CAMS), koja radi pri Evropskoj uniji, navode da će se rupa, koja se trenutno nalazi daleko od tačke Južnog pola i upola je manje površine nego što je prosek za sredinu septembra, narednih dana dodatno smanjiti.
Stručnjaci pomenute službe, stacionirane u Redingu u Velikoj Britaniji, predviđaju da će se nivo ozona stabilizovati u narednom periodu, čak možda i povećati.
Ozon je molekul sastavljen od tri atoma kiseonika a glavna uloga mu je filtriranje štetnih ultraljubičastih zraka.
Ovaj gas se stalno stvara i razgrađuje u stratosferi, na oko 20 do 30 kilometara iznad površine Zemlje, dok je u nezagađenoj atmosferi, ovaj ciklus stvaranja i rastvaranja je uravnotežen.
Jedinjenja koja sadrže hlor i brom, a rezultat su ljudskih aktivnosti, narušavaju tu finu ravnotežu, te utiču na manjak ozona, odnosno tanjenje ozonskog omotača.
Istanjenost omotača najuočljivija je iznad Antarktika svake godine u septembru i oktobru.
Montrealskim protokolom potpisanim 1987. godine zabranjena je upotreba i proizvodnja najštetnijih supstanci kako bi se situacija poboljšala.
Prošle nedelje rupa, to jest ekstremna istanjenost omotača bila je površine oko pet miliona kvadratnih kilometara.
U poređenju sa prošlom godinom u isto vreme, ta površina je iznosila više od 20 miliona kilometara kvadratnih, to jest bila je četiri puta veća, a 2017. godine površina je iznosila deset miliona kvadratnih kilometara.
Drugim rečima, situacija se menja drastično iz godine u godinu.
Uslovi za istanjivanje omotača iz godine u godinu stvaraju se čim Antarktik počne da ostavlja zimu za sobom.
Hemijske reakcije koje utiču na uništavanje ozona u hladnoj sredini stratosfere pokreće povratak sunčevih zraka nakon hladnog perioda.
Naučnici kažu da iako su ove godine takvi procesi počeli ranije nego inače, naglo zagrevanje za 20 do 30 stepeni u višim slojevima atmosfere ih je prekinulo.
Prošle godine na skupu Svetske meteorološke organizacije o ovom problemu naučnici su ocenili da bi oko 2060. godine mogao da se očekuje povratak na stanje u kojem je ozonski omotač bio pre sedamdesetih godina 20. veka.
