Kao na Islandu pre nekoliko nedelja, aktivisti su u Švajcarskoj obeležili dugim posmrtnim maršom na planini nestanak jednog od najviše proučavanih alpskih glečera, Pizol, koji se topi usled klimatskog zagrevanja.
Oko 250 ljudi, među kojima su neki bili obučeni u crno, je posle dva sata hoda stiglo do starog glečera koji se nalazi blizu Lihtenštajna i Austrije, na visini od oko 2.700 metara.
"Tu smo da kažemo zbogom Pizolu", rekao je okupljenima Matijas Hus, stručnjak za glečere iz Savezne politehničke škole u Cirihu, dok je sveštenik Erik Petrini pozvao za božju pomoć u suprotstavljanju ogromnom izazovu klimatskih promena.
Ceremonija se održava dan uoči specijalnog samita UN o klimi, sutra u Njujorku, kome će prisustvovati više šefova vlada i država. Oni se pozivaju da pojačaju angažovanje da se ograniči zagrevanje planete na 1,5 ili dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsku eru u 19. veku.
"U Švajcarskoj Pizol je toliko izgubio od svoje supstance da sa naučne tačke gledišta više uopšte nije glečer", rekla je za Frans pres Alesandra Deđakomi, iz Švajcarskog udruženja za zaštitu klime, nevladine organizacije koja je organizovala ovu ceremoniju.
Učesnici, među kojima je bilo i dece, položili su cveće ali nisu stavili nikakvu spomen ploču za razliku od onog što su uradili Islanđani 18. avgusta, kada su se oprostili od svog prvog nestalog glečera Okjokula.
Međutim u Švajcarskoj kao i na Islandu, dve zemlje poznate po svojim glečerima, naučnici su pođednako zabrinuti zbog klimatskog zagrevanja.
"Od 1850. godine procenjujemo da je oko 500 švajcarskih glečera potpuno nestalo", od kojih je samo 50 imalo ime, rekao je Hus za Frans pres nekoliko dana pre današnje ceremonije.
Prema tome, kako je rekao, Pizol nije prvi koji je nestao, ali može se smatrati da je to prvi švajcarski glečer koji nestaje i koji je bio dobro proučen i to od 1893. godine.
Nesporno je konstatovano da je od 2006. glečer izgubio između 80 i 90 odsto svog volumena. Ostalo je samo 26.000 kvadratnih metara leda, što je manje od četiri fudbalska terena, rekao je Hus.
Prema švajcarskoj Mreži za glaciološka istraživanja (GLAMO) Pizol spada u kategoriju vrlo malih glečera, koji predstavljaju gotovo 80 odsto ukupnog broja švajcarskih glečera. Nalazi se na relativno niskoj nadmorskoj visini, (između 2.630 i 2.780 metara) i zavisio je od količine snega akumuliranih tokom zime.
Poput Pizola oko 4.000 alpskih glečera pod pretnjom je da se istope za više od 90 odsto do kraja veka ako se ništa ne uradi da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte, odgovornih za klimatsko zagrevanje, pokazuje studija Savezne politehničke škole u Cirihu.
Najveći alpski glečer Aleč, koji se nalazi u Švajcarskoj bi tako mogao da nestane do 2100. godine ako se ništa ne uradi da se zaustavi zagrevanje planete.
Sahrana Pizola je za nevladine organizacije koje su organizovale taj događaj, među kojima i Grinpis, bila način da podsete da klimatske promene takođe ugrožavaju naša sredstva za opstanak i prete ljudskoj civilizaciju kakvu je znamo u Švajcarskoj i u svetu.
Zbog toga je Švajcarsko udruženje za zaštitu klime pokrenulo organizovanje referenduma, nazvanog "Inicijativa za glečere" u kome se traži da se neto emisija štetnih gasova u Švajcarskoj smanji na nulu najkasnije do 2050. godine.
