Uskršnja ostrva u Polineziji poznata su po misterioznim figurama poznatim kao moai za koje su starosedeoci verovali da pomažu biljkama da rastu. Nova studija američkih naučnika pokazuje da su stanovnici Pupka sveta možda bili u pravu.
Nova analiza kamenoloma gde je više od 90 procenata monolita isklesano - Rano Raruko - sada je pokazala da je Rapanui narod možda bio u pravu.
Petogodišnja studija dva moai spomenika u centru Rano Raruka koju su sproveli stručnjaci sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu pokazala je da je sam proces klesanja, koji se odigrao u periodu od 13. do 16. veka, pretvorio kamenolom u poljoprivrednu oazu.
Klesanjem stotina kamenih figura, sloj soli prekrio je tlo i učinio ga bogatim hranjivim materijama.To, zajedno sa obiljem tekuće vode, omogućilo je bananama, taru i slatkom krompiru da rastu.
Analiza je pokazala da je tlo oko moaija mnogo plodnije nego na drugim delovima ostrva, prenosi Dejli mejl.
Moai su klesani u Rano Raruku a potom preneti na drugi kraj ostrva, osim nekolicine koji su ostali u kamenolomu zbog ceremonijalnih razloga.
Tlo u kamenolomu već se smatralo najplodnijim na ostrvu zbog stalnog priliva pijaće vode, ali su statue moaija povećale njegovu plodnost, smatraju stručnjaci.
Radnici koji su radili u kamenolomu su vadeći kamen, rasipali unaokolo - otkopavanjem i zakopavanjem glinom bogatog kamenoloma - kalcijum i fosfor koji su važni hranjivi sastojci za rast biljaka.
Na drugim delovima ostrva, tlo se ispostilo, ali je u kamenolomu, gde se konstantno radilo, tlo bilo podno zahvaljujući prilivu vode, prirodnog đubriva i hranjivih sastojaka.