U Dinovoj njegovoj radnji može da se kupi garderoba za samo jednu marku. Ko nema, njemu poklanja, a za sebe zarađuje dovoljno da "ima".
Dino iz Travnika drži radnju polovne garderobe. Njegova proravnica puna je kao oko, a nerijetko cijene robe ne prelaze ni pola evra, odnosno jednu konvertibilnu marku. Najskuplji artikli idu do 5 maraka. U cijene se, kaže, ugrađuje minimalno, onoliko koliko je potrebno da plati robu, radnike, najam lokala, još neke troškove i da normalno živi.
Radnju je otvorio ima sedam-osam godina i posluje dobro, ne žali se, a koliko proda i zaradi, skoro isto toliko da džabe i pokloni. Na pitanje zašto, kaže, sjeća se kako je njemu bilo kad nije imao ništa. "Imao sam težak život, a kad sam ovo stekao, osjećam da nemam pravo da zaboravim ono sve... I da nemam pravo da okrećem glavu od slučajeva kojima treba pomoć. Prije osam godina sam ovo otvorio i moj naum je bio, i danas se toga držim, da garderoba treba da košta minimalno, tek toliko koliko treba da platim robu, radnike, najam....tako i ja prodajem... A redovno objavljujem na stranici da kome treba garderoba, obuća, a da nema da plati, da dođe i da uzme šta god mu treba... Ja to platim, i stavim u kasu... Inače, imamo i suđe ovde... A da ima kojima je to potrebno, ima... Mi to idemo tajno, i ne želim da reklamiram te situacije kad dajem...", zabilježio je Dinove riječi svojom kamerom Srećko Stipović, koji krstari Bosnom u potrazi za ovakvim ljudima i ovakvim pričama.
Dino inače ima radnju za prodaju polovne garderobe. Odjeću za malu djecu drži ali nikad ne prodaje niti naplaćuje nego poklanja pa svako ko nema može kod njega da dođe da obuje i obuče svoje malo dijete. Kaže i da pred školu ima i akciju za po jednu marku - dugi rukav, duge pantalone, ranac... pa da ko ima da plati, može da dođe i da svoje dijete komplet opremi za školu za 50 maraka . A ko nema, opet može da dođe da se opremi skroz.
Dino se inače već dugo bavi humanitarnim radom pomažući siromašnima i bespomoćnima, ali na lokalu. Plus, kaže izbjegava da se naveliko reklamira jer ne želi da se oglašava preko ljudi u teškoj situaciji, ali ni da ispadne kako daje džabe samo da bi se čulo za njegovu firmu. Iz svoga džepa pomaže pogotovo školarce koji su siromašni, jer je i sam prošao golgotu kroz život i zna šta je nemati. Obuče ih besplatno od glave do pete.
Dino je pomogao i Avdu iz Suvog Dola koji ima 66 godina a živi od 60 evra socijalne pomoći. Avdo nema ni kupatilo a hrani se preko humantarne organizacije. Trgovac Dino se dobrovoljno javio da ga vozi kod ljekara.
(MONDO/Blic/Kurir)