Voće i povrće koje stiže na pijace u Srbiji niko ne kontroliše!
Voće i povrće koje stiže na pijace u Srbiji niko ne kontroliše! Uprkos činjenici da se veliki deo ovih namirnica uzgaja na područjima koja su izložena negativnom uticaju industrijskih postrojenja, ne postoji inspekcija koja kontroliše prisustvo teških metala i drugih opasnih supstanci u hrani.
Takođe, dodavanje pesticida zemljištu zbog boljih prinosa ostavljeno je na savest individualnih proizvođača, gde takođe ima prostora za nepravilnosti i ugrožavanje ljudskog zdravlja.
Tokom proteklih nekoliko dana "Blic" je pokušao da sazna koja služba je nadležna za kontrolu voća i povrća proizvedenog na područjima blizu velikih zagađivača poput pančevačke Rafinerije, Kolubarskog basena, Topionice "Bor", "Železare" u Smederevu i drugih - i kako se odobrava i kontroliše prodaja tih namirnica. Međutim, nije bilo odgovora i pored brojnih poziva upućenih na više adresa.
U Ekološkoj inspekciji su novinare uputili na Poljoprivrednu i Sanitarnu inspekciju, objašnjavajući da takve vrste kontrole nisu u njihovoj nadležnosti. Sanitarni inspektori kazali su da oni ne kontrolišu ništa od pomenutog, dok su u Poljoprivrednoj inspekciji objasnili da se oni bave isključivo kontrolom kvaliteta voća i povrća.
"Poljoprivredna inspekcija kontroliše isključivo kvalitet voća i povrća, i to kako u unutrašnjosti tako i na graničnim prelazima na ulazu u našu zemlju, a propisi za domaće proizvođače i uvoznike su isti. Znači, u našoj nadležnosti su kontrola deklaracija, klase i organoleptike i to pre svega procenta vode u određenoj biljci. Za kontrolu rezidua, pesticida i herbicida zaduženi su Fitosanitarna inspekcija i Ministarstvo zdravlja", kaže za "Blic" Nenad Vujović, načelnik Odeljenja poljoprivredne inspekcije za kontrolu kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i kontrolu organske proizvodnje.
U Fitosanitarnoj inspekciji kažu da ni oni s tim nemaju nikakve veze, već da kontrolu ostataka pesticida u voću i povrću koje se prodaje na pijacama obavlja Ministarstvo zdravlja, gde su to negirali.
"Takvu kategorizaciju mi nemamo. U našu nadležnost spada kontrola knjiga polja, gde proizvođači upisiju kada i koliko su dodali pesticida zemljištu, kontrola prometa i primene pesticida. Svi oni koji u poljoprivrednim apotekama kupuju pesticide moraju da se registruju i ostave lične podatke, kao i da navedu za šta su im pesticidi potrebni. Pri tom, svi koji koriste ove otrovne materije moraju strogo da vode računa da njihova primena ne ugrozi zdravlje ljudi i životinja, zatim da pesticidi ne dovedu do kontaminacije zemljišta i bilja i da ne ugroze pčele. Zato su oni koji ih koriste dužni da vlasnike pčela upozore na upotrebu otrova najkasnije 48 sati unapred, kako bi pčelari zatvorili pčele i sprečili njihovo trovanje ", objašnjava Stevan Maširević, direktor Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede.
Ne postoje detaljna i aktuelna istraživanja o prisustvu teških metala iz industrije u zemljištu oko tih postrojenja. Tradicionalno se tu nalaze teški metali kao što su olovo, kadmijum, nikal...
Prema rečima dr Dragog Stevanovića, profesora agrohemije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, reč je o kancerogenim materijama za koje postoje propisane norme kolika je njihova dozvoljena prisutnost u povrću i zemljištu.
"Olova ima u povrću koje je blizu puteva, prvenstveno iz izduvnih gasova i blizu industrijskih postrojenja. Kadmijum je opasan otrov, takođe prisutan u povrću. Ako nikla ima više od 50 miligrama po kilogramu zemljišta, neophodno je kontrolisati povrće koje se tu uzgaja", upozorava profesor Stevanović.
Ugroženo je i zemljište oko Kolubarskog basena gde ima dosta arsena, koji je veoma opasan ako ga akumuliraju biljke. Prašina od lignita koji leti oko TE "Obrenovac" takođe je veoma opasna jer sadrži arsen. Ipak, utešno je da nedavni akcident sa azotom u Pančevu nije ugrozio zemljište, jer je reč o oksidima koji su otišli u atmosferu i pretvorili se u gas.
"Ministarstvo poljoprovrede trebalo bi da se bavi ovim problemom, ali bojim se da to nije slučaj. Takođe, niko ne kontroliše povrće koje dođe na pijacu, pa tako ni povrće iz ovih rizičnih zagađenih krajeva", zaključuje prof. Stevanović.
Uticajem teških metala koje u povrće i hranu stiže iz industrije ne bave se ni u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", gde kažu da uticaj zemljišta na zdravlje ljudi nije do sada istraživan.
Ovaj problem nije u domenu nadležnosti ni Sanitarne inspekcije. Zabrinjava i da je upotreba pesticida ostavljena savesti proizvođača koji vode knjige kad i koliko dodaju pesticida, ali ih niko detaljno ne kontroliše.
(MONDO)