Član Predsjedništva BiH Milorad Dodik, danas je u uvodnoj riječi na posebnoj sjednici NSRS, a govoreći o prenosu nadležnosti sa RS na nivo BiH u oblasti odbrane i bezbjednosti rekao da prenesene nadležnosti nisu u skladu sa Ustavom BiH.
„Sve Vladine funkcije i ovlaštenja koje Ustavom nisu izričito dodijeljene institucijama BiH, pripadaju entitetima“, podvukao je Dodik.
Istakao je da je borba RS „ustavna“ i bio kategoričan da „rat nije opcija“.
Rekao je da je slušao one koji su najavljivali ili prizivali sankcije.
„Možda je to neka dnevna politika, ali ovaj narod nema šta da se brine. Dozvolite nam da se politički sredstvima borimo za naša prava. RS neće preduzeti vojne mjere čak i ako bude vojno napadnuta. Nikakvo vojno zauzimanje RS ne znači da je ona izgubljena. Rat nije opcija“, podvukao je Dodik.
Podvukao da se ništa ne uzima od BiH što joj Ustavom pripada.
„Brzo ćemo se morati vratiti ovdje i donijeti odluke da ne važe odluke Suda i Tužilaštva BiH, to će pokazati odlučnost da radimo ono što smo danas započeli“, kazao je Dodik.
„Mi nismo avanturisti, nego se samo borimo za Ustav“, rekao je Dodik.
On je preložio predložio da NSRS povuče saglasnost na Oružane snage BiH, a onda je ponudio tri rješenja.
„To ne znači da istog trenutka Srbi izlaze iz OS BiH. U narednom periodu opet se treba ovdje naći i odlučiti – da li prepoloviti troškove OS BiH, ili donijeti zakon o Vojsci RS ili demilitarizacija. O tome treba da odlučimo zajedno“, dodao je Dodik.
Citirao je i jedan od članova Ustava da „ni u kakvim okolnostima nijedan entitet ne smije upotrebiti silu protiv drugog entiteta, niti oružane snage jednog entiteta ulaziti na teritoriju drugog entiteta bez saglasnosti Vlade tog entiteta i Predsjedništva BiH“.
„To jasno govori da entiteti imaju oružane snage. Ova odredba Ustava je doslovno prenesena iz Dejtonskog sporazuma. Ustavom se predviđa da postoje oružane snage, u množini, na području BiH, a ne samo jedna struktura“, rekao je Dodik.
Kazao je i da nije tačno da je ovo najveća kriza u BiH, jer je zemlja „u krizi od kada je formirana“.
Rekao je da se postavlja pitanja svrhe Oružanih snaga BiH, jer bi se one „raspale“ pri eventualnom sukobu sa zemljama okruženja.
„Kome trebaju ovakve OS, trebaju NATO-u i generalnom sekretaru koji priča kako je uspio da napravi multietničku strukturu. Ako OS nisu za spoljnu odbranu, da nisu onda možda za unutrašnju intervenciju. Srbi i Hrvati ne popunjavaju kvotu,a muslimani popunjavaju taj status, onda ćemo jednog dana imati muslimansku vosjku pod komandom muslimanskih strktura, ne smijemo dozvoliti da to tako ostane“, kazao je.
„Naša ideja je da se povuče ranije data saglasnost na OS BiH. Moja sugestija je da se ona povuče i ostavi rok od šest mjeseci da pokušamo u pregovorima reći kako vidimo OS. One nikada neće biti muslimanske snage“, dodao je Dodik.
Kazao je i RS treba sagledati kako regulisati pitanje vojnog roka u trenutku kada se u Srbiji vraća redovno služenje vojnog roka.
„Da naši mladi ljudi imaju priliku da služe redovni vojni rok i da onda mogu da se vrate u RS i imaju određene statusne privilegije“, kazao je Dodik.
Dodik je pročitao i govor bivšeg britanskog premijera Dejvida Kamerona uoči Bregzita, s tim što je EU zamijenio sa BiH, a Britanija sa RS.
Između ostalog naveo je: „Nisam srpski egzibicionista, ne želim bolji aranžman samo za RS, nego i za BiH. Ako ne riješimo ove izazove, BiH će se raspasti, a RS krenuti ka izlazu. Možemo li opravdati povećanje troškova i stalno povećanja administracije na nivou BiH. Treba da iskoristimo ovaj trenutak da utvrdimo šta BiH može da radi, a šta treba prestane da radi. Stalno se postavlja pitanje zašto ne možemo da imamo ono što smo potpisali. Imamo osjećaj da BiH ide u krivom pravcu, mijenjaju se nadležnosti u korist BiH, a niko ne izražava kajanje zbog toga i zabrinutost...“.
„Ovo će vrijeme pokazati da li BiH može ili ne može da opstane. Ja ne vjerujem da može, jer nema kapaciteta da opstane“, zaključio je Dodik.