Jovan Krkobabić kaže da nema pravo da zakaže vanrednu sednicu parlamenta, jer Ustav i skupštinski Poslovnik ne predviđaju takvu mogućnost.
Predsedavajući Skupštine Srbije Jovan Krkobabić izjavio je da nema pravo da zakaže vanrednu sednicu parlamenta, jer Ustav i skupštinski Poslovnik ne predviđaju takvu mogućnost.
Koalicija DSS - NS podnela je u ponedeljak, uz podršku radikala, incijativu parlametnu za zakazivanje hitne sednice na kojoj bi se donela odluka o poništavanju Ustava Kosova i neprihvatanju misije Euleks.
Krkobabić je Tanjugu rekao da, kao najstariji poslanik, rukovodi radom prve sednice na kojoj je završena samo prva tačka, odnosno verifikovani poslanički mandati, a posle toga određena pauza, jer nije bilo skupstinske većine za izbor predsednika i drugih organa parlamenta.
On je podsetio i da još nisu konstituisane poslaničke grupe, osim poslaničkog kluba SRS, pa zato ne može ni da sazove konsultacije sa njima.
Krkobabić, koji je i predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), smatra da parlament može brzo da se konstituše do kraja, kada se uspostavi parlamenarna većina, posle čega bi Skupština mogla normalno da radi.
"Za sada je situacija delikatna i vezane su nam ruke, a ja, kao ozbiljan covek, ne mogu da postupam mimo Ustava i Poslovnika."
Ustav predviđa da je potvrđivanjem mandata poslanicima skupština konstituisana, ali poslovnik precizira da proces konstituisanja parlametna, koji se obavlja na prvoj sednici, obuhvata i izbor predsednika, potpredsednika, radnih tela i imenovanje sekretara.
Dnevni red prve sednice, koju je zakazao predsednik bivšeg saziva Oliver Dulić, definisan je Ustavom i Poslovnikom i ne može biti menjan.
Poslovnik predviđa da prvoj sednici, do izbora predsednika, predsedava najstariji narodni poslanik (predsedavajući), što je u ovom slučaju Krkobabić.
Taj propis, takođe, navodi da zakazivanje sendica parlamenta spada u nadležnost predsednika skupštine koji "pisanim putem određuje dan i čas održavanja sednice parlamenta, sa predlogom dnevnog reda, najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica."
Izuzetno, obaveštenje o vremenu održavanja sednice i dnevnom redu može se dostaviti i u kraćem roku, pri čemu je predsednik Narodne skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Kako se parlament trenutno nalazi u periodu vanrednog zasedanja, za održavanje sednica potreban je zahtev najmanje trećine poslanika ili zahtev vlade.
(www.mtsmondo.com/Tanjug)