Prvo pojavljivanje pred Tribunalom u Hagu Florans Artman, optužene za nepoštovanje suda, odloženo je u sredu za 13. oktobar.
Prvo pojavljivanje pred Tribunalom u Hagu Florans Artman, optužene za nepoštovanje suda, prvobitno zakazano za 15. septembar, odloženo je u sredu za 13. oktobar, kada bi ona trebalo da se izjasni o krivici.
Razlog za odlaganje je, kako se navodi u odluci sudskog veća, to što Artman nije mogla da dođe u Sud polovinom septembra zbog obaveza u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Tribunal je krajem avgusta, optužio Florens Artman koja je bila predstavnica za štampu bivše glavne tužiteljke Karle Del Ponte , za nepoštovanje suda. Ona je u svojoj knjizi objavila odluke koju su sudije tokom suđenja Slobodanu Miloševiću donele iza zatvorenih vrata.
Te poverljive odluke Žalbenog veća Tribunala ticale su se zapisnika sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ tokom rata u BiH, za koje Artman tvrdi da sadrže ključne dokaze o umešanosti Beograda u genocid u Srebrenici.
U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artman je tvrdila da su 2005. i 2006. godine Sudsko i Žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev Beograda da zapisnici VSO na suđenju budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.
Zvanični Beograd je, kako ona kaže, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
U knjizi "Mir i kazna" Artman - napominjući da su "poverljive" - citira dve odluke kojim je Apelaciono veće Tribunala - na čelu sa Faustom Pokarom koji je i predsednik Suda - odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.
"Pet sudija Apelacionog veća tako su postali dobrovoljni saučesnici manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu jedno drugo pravosudno telo, Međunarodni sud pravde, da počini istu sudsku pogrešku, jer nema pristupa dokumentima", piše u knjizi Artman.
Ona sugeriše da zahvaljujući tim odlukama Žalbenog veća Tribunala "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti".
Međunarodni sud pravde je u presudi, izrečenoj u februaru 2006, SRJ proglasio odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.
"Tužilaštvo nije u mogućnosti izneti taj skandal u javnost zato što su sudije svaku svoju odluku označili poverljivom", piše Artmanova.
Sud u Hagu tereti Artman za "svesno i namerno objavljivanje informacija uz kršenje naređenja sudskog veća".
Artman je, kako piše u nalogu sudskog veća, bila autor teksta, "objavljenog 2007. i 2008.", u kojem je "obelodanjena informacija u vezi sa poverljivom odlukom žalbenog veća Tribunala u postupku protiv Slobodana Miloševića".
"Florans Artman znala je da je ta informacija poverljiva u vreme objavljivanja, kao i da je odluka iz koje je informacija potekla bila zavedena pod pečatom. Znala je, stoga, da njenim objavljivanjem obelodanjuje poverljivu informaciju javnosti", piše u nalogu sudskog veća.
Artman je od 1999. do 2006. bila predstavnica glavne tužiteljke Karle Del Ponte.
Za nepoštovanje suda, zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 evra ili obe.
(www.mtsmondo.com/Beta)