Nijedna zvanična lobi grupa trenutno ne pomaže BiH da ubrza svoj put ka EU. Formalnu podršku pružaju susjedi, zemlje iz regiona i Evropska komisija
Prema pisanju "Blica", zvanični lobisti trenutno nisu angažovani na tom poslu. Razlog za to je, tvrde upućeni, što unutar same BiH nema jedinstvenog stava o tome ko bi i na koji način trebalo da lobira u njenom interesu.
U skupštinskom odboru za praćenje procesa evropskih integracija upozoravaju na činjenicu da su sve zemlje, posebno one koje su se devedesetih priključivale EU, imale nekoga ko ih je promovisao u Evropskoj uniji. Tako je, kažu, veliki zaštitnik Rumunije svojevremeno bila Francuska, dok su Austrija i Njemačka "dobro promovisale" Mađarsku. Nasušna je potreba, ističu, da i BiH pronađe neku od zemalja koja bi lobirala i štitila njene interese u EU.
"Interes za tako nešto već su pokazivale Mađarska i Slovačka, a ozbiljnije bi po tom pitanju trebalo nastupiti i prema Austriji. Međutim, tragično je što u Direkciji za evropske integracije niko konkretno ne radi na tom pitanju i što za BiH trenutno niko zvanično ne lobira. Ni Direkcija ne može sama da radi taj posao bez šire društvene podrške i nosilaca vlasti", ističe predsedavajući Odbora za evropske integracije i regionalnu saradnju Perica Rajčević.
On smatra da se unutar same BiH pre svega mora raščistiti šta je važnije - ulazak u EU ili da "komšiji crkne krava". Ako će se posmatrati interesi BiH, onda bi, kaže Rajčević, prioritet svima trebalo da bude ulazak u EU.
Član zajedničke parlamentarne komisije za evropske integracije BiH Drago Ljubičić takođe ističe kako je lobiranje normalna stvar u svijetu i da bi tako trebalo da bude i u slučaju BiH. Jedini je problem, kaže, odrediti ko to treba da radi, kada je činjenica da u našoj državi svako gleda da promoviše samo svoje interese.
"Problem je u predstavnicima BiH koji idu u svet i razgovaraju sa predstavnicima međunarodne zajednice i tada uglavnom lobiraju za interese grupacije iz koje dolaze ili kojoj političkoj orijentaciji pripadaju. Predstavnici Bošnjaka pričaju jednu priču, predstavnici Srba drugu, a Hrvata treću, pa je vrlo teško postići jedinstven stav kada je reč o državi i lobiranju za njene interese", kaže Ljubičić.
Njegov kolega Halid Genjac naglašava da je lobiranje u Briselu ogroman biznis, sa desetinama hiljada lobista koji rade samo taj posao. Ističe i da su lobiranja pomogla mnogim zemljama da im se olakšaju kriterijumi za pristup EU, uvaže određene okolnosti ili prolongiraju rokovi za ispunjavanje uslova. U slučaju BiH, lobiranje se, kaže, pretvara u nešto što ni EU nije videla.
Evropski pokret u BiH pokrenuo je inicijativu za formiranje "Višegradske grupe BiH" po uzoru na grupu koju su 1991. u mađarskom gradu Višegradu formirale tadašnja Čehoslovačka, Mađarska i Poljska s ciljem ostvarivanja saradnje u procesu približavanja EU. Grupu u BiH, koja bi zvanično trebalo da bude formirana 25. maja u Višegradu u BiH, činiće unija 14 gradova, a trebalo bi da je podrže predstavnici ambasada u BiH, domaćih vlasti, religijskih zajednica.
(MONDO)
