Koautor knjige Karle del Ponte "Lov" tvrdi da je Srbvija sprečila njeno objavljivanje da bi prikrila koliko je malo učinjeno u saradnji sa Hagom.
Srpske vlasti su tražile odlaganje objavljivanja knjige Karle del Ponte zato što ne žele da se detaljno otkrije koliko su malo učinile za saradnju sa Tribunalom u slučajevima Karadzić i Mladić, što knjiga sasvim ogoljuje, izjavio je za agenciju Beta Čak Sudetić, koautor knjige "Lov".
Bivšoj haškoj tužiteljki Karli del Ponte, koja je postavljena za ambasadorku u Argentini, švajcarsko Ministarstvo spoljnih poslova zabranilo je da govori o svojim memoarima koji su nedavno u Italiji objavljeni u knjizi "Lov".
Koautor knjige, novinar i publicista Čak Sudetić, u intervjuu agenciji Beta rekao je da se ta zabrana ne odnosi na njega i da veruje da njegovi odgovori u velikoj meri izražavaju stavove Karle del Ponte.
U kontekstu slučajeva Karadžić i Mladić, Sudetić je podsetio da su dve međunarodne pravosudne institucije ustanovile da je masakr u Srebrenici predstavljao genocid, da su Karadžić i Mladić optuženi u vezi sa tim događajem, a da su i dalje na slobodi.
Na pitanje koji je vladin zvaničnik u Srbiji bio najkooperativniji, a koji je, po njegovom mišljenju, sprečavao saradnju sa Tribunalom, Sudetić je odgovorio da je "daleko najkooperativniji" bio Zoran Đinđić, a da su oni koji su sprečavali saradnju bili mnogobrojni.
"Kriminalci koji su ubili Zorana Đinđića - ljudi koji su bili u srcu policijske službe Miloševićevog režima - možda su decenijama unazadili srpski politički razvoj i njenu integraciju u Evropu.
Srpski lideri koji su sprečavali saradnju sa Tribunalom isuviše su brojni da bi bili imenovani. Ime Vojislava Koštunice se tu ističe, kao i nekoliko imena generala armije", rekao je Sudetić.
Zamoljen da odgovori na optužbe da Tribunal koristi duple standarde - jedan za Srbe, a druge za sve druge optužene - Sudetić je naveo da su se na sudenjima Tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu u svakoj situaciji glavni optuženi žalili na duple standarde.
"U svakoj situaciji bile su drugačije okolnosti. U svakoj situaciji timovi tužilaštva Tribunala činili su što najbolje mogu sa raspoloživim dokazima i podrškom da sprovedu efikasnu tužbu", rekao je Sudetić i potvrdio da se Srbi već dugo žale da se protiv njih vodi najviše tužbi na osnovu ratova u bivšoj Jugoslaviji i operacije etničkog čišćenja na Kosovu iz 1999. godine.
U tom kontekstu rekao je da bi bilo dobro da se Srbi preispitaju šta je činjeno u njihovo ime tokom ovih godina, "pošto je očigledno, čak i za mnoge Srbe, da su većinu nasilja činili Srbi nad pripadnicima drugih grupa, a naročito nad bosanskim muslimanima".
"Dovoljno je da podsetim na genocid u Srebrenici. Veliki deo tog pogrešnog shvatanja koje je preovladalo u Srbiji rezultat je pokušaja političkih lidera, uključujući Koštunicu, da predstave ideju da su Srbi jedine žrtve, kao način da dođu do jeftinih političkih poena", dodao je on.
Povodom navoda u knjizi "Lov" o umešanosti članova OVK u trgovini ljudskim organima i pitanja da li je trebalo da Tužilaštvo nastavi istragu uprkos svim opstrukcijama, da nabavi dokaze i procesuira osumnjičene za te zločine, Sudetić je konstatovao da je ta tema puna emocionalnog naboja, a da su činjenice "neverovatno iskrivljene".
Oštre reakcije zvaničnika iz Srbije, sa Kosova i iz Albanije su, na žalost, pothranjivane izveštajima u štampi i političkim komentarima, od kojih je "većina bazirana na nepotpunim i loše interpretiranim verzijama knjige koji su netačno predstavljeni. Na primer, Karla del Ponte u knjizi ne optužuje Hašima Tačija za bilo kakvu umešanost u otmicu Srba sa Kosova niti se on navodi u svedočenjima o trgovini organima. Odakle to ljudima, ne znam", rekao je on.
"Ove reakcije su takođe rezultat lokalnog nepoznavanja Tribunala, načina njegovog rada i njegovih ograničenja", rekao je Sudetić i dodao da svaka strana tu temu koristi kao materijal za svoju ličnu propagandu.
"Kogod je ikad izveštavao sa ratnih područja zna da su glasine o trgovini organima česte, i da uglavnom dolaze od strane neprijatelja da diskredituju neprijatelje. Pokušaji da se proprate ti navodi uglavnom ne dovedu ni do čega i ostanu na nivou rekla kazala", rekao je Sudetić, koji je bio izveštač sa Balkana za "Njujork tajms" i druge medije i koji je napisao knjigu "Krv i osveta" o masakru u Srebrenici.
"U ovom slučaju, međutim, postojali su verodostojni izveštaji o otmici između 100-300 Srba sa Kosova i njihovom prevozu do Albanije - prevoz u treću zemlju preko međunarodne granice što je nečuveno - zajedno sa verodostojnim izveštajima o operaciji uzimanja organa radi trgovine koja je dovela do smrti jednog malog broja, ali ne svih otetih osoba", rekao je Sudetić i ponovio niz detalja iz knjige "Lov" koji upućuju da su ti zločini učinjeni.
Sudetić je objasnio da uprkos tome, Tribunal nije mogao da nastavi istraživanja. Vremenski, nadležnost Tribunala se završila dolaskom NATO u junu 1999. godine, a "izgleda da se zločin dogodio posle dolaska NATO-a". Drugo, Tribunal nije imao imena novinarskih izvora (koji su govorili o tim zlocinima).
"Tribunal je predao nalaze UNMIK-u, kosovskim vlastima i vladi u Albaniji, ali prema mojim saznanjima, ništa konkretno nije nikad učinjeno da se sa ovim ide dalje", rekao je Sudetić.
Takođe smatra da je srpska policija mogla nesto da uradi i da srpske vlasti nisu ništa delotvorno učinile da provere izveštaje koje su im davali članovi porodica nestalih Srba. "Uznemirujuće" pitanje je, kaže Sudetić, i zašto vlasti Albanije, u kojoj se nalazi kuća označena kao mesto zločina o kojima je reč, nikad nisu sprovele nikakvu istragu.
"Priča uzimanja organa, koliko god je teško za neke da u nju poveruju, takođe je dovoljno verodostojna da bi na osnovu nje vlasti na Kosovu i u Albaniji mogle da sprovedu punu istragu čak i sada", rekao je Sudetić.
(Beta/www.mtsmondo.com)