"Ne želim da govorim o epizodama opisanim u mojoj knjizi niti o svom bivšem poslu u Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju."
Ambasador Švajcarske u Argentini Karla del Ponte izjavila je ruskoj agenciji RIA Novosti da nema dozvolu švajcarskog Ministarstva spoljnih poslova da govori o svom bivšem poslu glavnog tužioca Haškog tribunala i nedavno objavljenoj knjizi o zločinima nad Srbima.
Del Ponteova je sredinom aprila objavila knjigu "Lov, ja i ratni zločinci", u kojoj tvrdi da su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova 1999. godine oteli više od 300 stanovnika srpskih enklava u pokrajini, kao i žena iz Albanije, Rusije i drugih zemalja, podsetila je ruska agencija.
Ti ljudi su, kako je navedeno u knjizi, prebačeni na sever Albanije, gde su im u ilegalnim laboratorijama odstranjeni životno važni organi radi prodaje na crnom tržištu.
"Ne želim da govorim o epizodama opisanim u mojoj knjizi niti o svom bivšem poslu u Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju", izjavila je Del Ponteova dopisniku ruske agencije.
Podsećajući da sada obavlja dužnost ambasadora Švajcarske u Argentini, ona je naglasila da su joj nadređeni u MIP-u naredili da se pridržava tog stava.
Del Ponteova se prošle sedmice vratila iz Italije, gde je 6. aprila trebalo da održani prezentaciju knjige, ali joj je švajcarsko Ministarstvo zabranilo da to učini i naložilo joj da se hitno vrati u Buenos Ajres. Kako je izjavio predstavnik švajcarskog MIP-a Žan-Filip Žanra, "javno predstavljanje tog dela nije spojivo s funkcijom ambasadora jer sadrži izjave koje nisu dopustive za predstavnika Švajcarske."
Bivša tužiteljka je u knjizi, pored ostalog, iznela optužbe na račun sadašnjeg premijera Kosova Hašima Tačija i bivšeg premijera i jednog od komandanata OVK Ramuša Haradinaja, koga je Haški tribunal oslobodio svih optužbi. Na taj način, kako je primetila ruska agencija, Del Ponteova protivreči zvanicnom stavu Švajcarske, koja je priznala nezavisnost Kosova.
Rusija se obratila Haškom tribunalu sa zvaničnim zahtevom da potvrdi postojanje informacija o zločinima nad kosovskim Srbima, pomenutim u memoarima bivše glavne tužiteljke, kao i o preduzetim akcijama u cilju istrage tih zlocina.
Ruska delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope podnela je nacrt rezolucije o istrazi zločina opisanih u knjizi del Ponteove, a taj predlog podržali su lideri svih političkih grupa Skupštine, kao i više zapadnih parlamentaraca. U nacrtu rezolucije je istaknuto da Tribunal još nije izneo stav o navodima iznetim u njenim memoarima.
Bivša predstavnica za štampu tužilaštva Florans Artman izjavila je juče da Del Ponteova ne raspolaže dokazima o učešću kosovskih vlasti u otmicama stanovnika srpskih enklava na Kosovu. Artmanova je ocenila da je neodgovorno predstavljati kao autentične činjenice navode koji se, u suštini, ne mogu dokazati.
(Tanjug)
