Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je presudu po uzajamnim tužbama za genocid Hrvatske i Srbije, koja će, uz obrazloženje, biti saopštena u prvoj nedelji februara, piše beogradska štampa.
Stručna javnost ocenjuje da najveće izglede ima odluka o odbacivanju obe tužbe, pišu "Politika", "Danas" i "Večernje novosti", a prenosi Tanjug.
Kako navodi "Politika", još se u strogoj tajnosti drži šta stoji u ovoj odluci, ali stručnjaci za međunarodno pravo ne očekuju da će sudije presuditi u korist jedne od strana u procesu, već su bliži uverenju da će doneti presudu u kojoj će obe strane biti proglašene krivima za neke od zločina koje su počinili pripadnici hrvatskih, odnosno srpskih jedinica.
"Politika", međutim, piše i da ne bi trebalo zanemariti činjenicu da je ovaj sud znao i neprijatno da iznenadi Beograd svojim odlukama, kao kada je 2007. konstatovao da je Srbija prekršila Konvenciju o genocidu jer nije učinila sve što je u njenoj moći da spreči zločin u Srebrenici, dok je 2010. taj isti sud presudio da Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti s međunarodnim pravom.
List podseća i da će već 6. februara doći do promene u 15-članom sudskom veću, kada će u ovom sudu Ujedinjenih nacija u Hagu zakletvu položiti troje novih sudija s mandatom od devet godina - Jamajčanin Patrik Lipton Robinson, Džejm Ričard Kroford iz Australije i Kiril Gevorgijan iz Rusije.
"Večernje novosti" su, u tekstu o odluci sudija Međunarodnog suda pravde u Hagu, nešto preciznije i pišu da će ona biti saopštena 3. februara.
List dodaje, pozivajući se na informativnu službu Suda, da će oni vrlo brzo objaviti kada će biti javna sednica na kojoj će saopštiti ishod glasanja.
Da je presuda u sporu Srbije i Hrvatske doneta saznaje i "Danas", koji podseća da je glavna rasprava pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid tokom rata u Hrvatskoj od 1991. do 1995. počela 3. marta prošle godine i da je trajala mesec dana.
Tokom mesec dana usmene rasprave, ispitivanja svedoka, iznošenja dokaza i suočavanja argumenata, zastupnici i hrvatske i srpske strane smatrali su da su uspeli da dokažu genocid koji je počinila druga strana.
Glavni argument hrvatskog pravnog tima bila je "genocidna namera" Beograda, koja se pokazala "u nizu zločina počinjenih nad Hrvatima, po istom obrascu i u približno isto vreme".
S druge strane, navodi "Danas", glavni argument srpskog pravnog tima su dokazi o genocidnoj nameri koji se nalaze u transkriptima Brionskog sastanka, gde je Franjo Tuđman sa vojnim vrhom Hrvatske dogovorio operaciju "Oluja", "koja je rezultirala genocidom".
"Politika" podseća i da presuda u Hagu dolazi svega dve nedelje uoči inauguracije nove hrvatske predsednice, kandidatkinje HDZ-a, Kolinde Grabar Kitarović, koja na tom mestu nasleđuje pisca hrvatske tužbe protiv Srbije Ivu Josipovića.
Navodeći da se Grabar Kitarović već istakla oštrom retorikom, list piše i da ne bi bilo čudno da presuda u Hagu bude novi adut za unutrašnju upotrebu u rukama hrvatske predsednice, ma kakava odluka sudskog veća bila.
