Potreba za očuvanjem regionalne stabilnosti i promenom obrazovnog sistema, zahtevi da EU mora zemljama zapadnog Balkana da omogući više novca, ali i odgovor da Brisel nije bankomat, su poruke koje su se mogle čuti na Samitu u Beču.
Dajte nam novac - EU nije bankomat
Predstavnici civilnog društva imali su priliku da čuju, ali i razgovaraju sa premijerima Srbije i Albanije, Aleksandrom Vučićem i Edijem Ramom, komesarom za politiku susedstva i pregovore o proširenju EU Johanesom Hanom i ministrima inostranih poslova BiH i Crne Gore, Igorom Crnadakom i Igorom Lukšićem.
Srpski premijer je, govoreći o ekonomskoj situaciji u našoj zemlji, istakao da je Srbija počela sa teškim reformama, uprkos strašnim prošlogodišnjim poplavama, naglasivši da su doneti novi zakoni o privatizaciji, radu, da su počele mere fisklne konsolidacije, da su smanjene plate u javnom sektoru i penzije.
Uprkos napretku u oblasti ekonomije koju su potvrdile i, kako je rekao, međunarodne finasnsijke institucije i političari, Vučić je dodao da je ono što ga najviše brine regionalna stabilnost.
"Mi se ne plašimo teških reformi i poteza u budućnosti, ali se malo plašim zbog stabilnosti u regionu. Mnogo toga ćemo morati da uložimo kako bismo je očuvali i to će nam biti najvažniji zadatak u budućnosti", rekao je Vučić i zahvalio albanskom premijeru Ediju Rami na smirivanju tenzija između dve zemlje.
Odgovarajući na pitanja učesnika, Vučić je rekao da Srbija radi na promeni obrazovnog sistema, poput dualnog obrazovanja, kako bi se formirali ljudi koji neće čekati posao posle škole i fakulteta, već će da razviju preduzetnički duh i sami da ga stvore.
On je ponovio da Srbija od Evropske unije ne traži novac, već političku podršku za očuvanje regionalne stabilnosti kako bismo mogli da stvorimo bolju ekonomsku i političku klimu koja, iako neće sprečiti odliv mozgova, barem hoće pružiti mogućnost mladima da slobodno odluče da li će da odu ili da ostanu.
"Naš posao je da stvaramo dobro poslovno okruženje, što znači fleksibilno radno tržište, dobre zakone i klimu za privlačenje investitora, da se pobrinemo za javne finansije, ali i da pokušamo da promenimo naš način razmisljanja, jer i dalje živimo u samoupravnom socijalizmu, gde se od države očekuje da svima nađe posao", rekao je Vučić.
Rama je ekonomskoj situaciji u Albaniji pristupio, kako je rekao, ne sa aspekta brojki, već toga šta njeni građani žele, odnosno šta im susreti na visokom političkom nivou donose "u džep".
"Niko neće da govori sutra da su se Vučić i Rama sreli, jer to nije više istorijski susret, već će pitati šta smo doneli, nešto novo za džep građana ili dobre namere. I to je suština", rekao je Rama.
Prema njegovim rečima, Evropa je napravila političke korake ka Balkanu pre godinu dana, ali je istakao da su sada potrebni i finansijski.
"Mi prvo želimo da budemo E u EU, a U će doći vremenom. Ljudi to treba da osete", rekao je Rama.
Lukšić je ocenio da su zemlje kandidati mnogo toga učinile na putu ka Evropskoj uniji kako bi se podigao nivo vladavine prava, ali je dodao da nije siguran da je to isto učinjeno i kada je reč o ekonomiji.
On je dodao da ekonomski rast nije moguć bez bez podrške Evropske unije, ali i reforme obrazovnog sistema.
Crnadak je stanje u ekonomiji zemalja u regionu slikovito opisao kao autobus u filmu "Ko to tamo peva", koji se sporo kreće, često staje i rekao da se nada da će to jednom biti brzo i spretno kao automobili u filmu "Paklene ulice" (Fast and furious).
"Zemlje treba da imaju više aktivnosti kako da dovedu investicije, kako da otvore tržišta, i to će mnogo pomoći zemljama. Veoma je važno da ključni političari u zemlji i predstavnici civilnog društva rade zajedno. Nema načina ako ta saradnja ne bude postojala", rekao je Crnadak.
Ukazujući na to da su "svi Evropljani, samo što su neki članovi, a ostali će to uskoro postati", Han je odgovorio da EU nije samo ekonomski projekat, već sistem vrednosti.
"Ponekad mi se čini da neki EU vide kao bankomat, ali ona je sistem vrednosti koji treba da delimo, bez obzira da li je neko član ili nije", rekao je Han.
On je poručio da je odliv mozgova jedan od najvećih problema, ne samo u regionu, već u celoj Evropi, i da je potrebno stvoriti uslove kako bi mladi ostali u svojoj zemlji.
"Svi mi, a to se ne odnosi samo na zemlje kandidate, već i na članice, moramo da se zapitamo kako možemo da doprinesemo projektu EU, a ne samo kako da uzimamo od Brisela", rekao je Han.
Han je uputio kritiku i predstavnicima civilnog društva u zemljama zapadnog Balkana jer ne učestvuju dovoljno u političkom životu svojih država.
"Nekada imam osećaj da su politika i civilno društvo dva paralelna života. Korisnije bi bilo kada bi civilno društvo bilo veće u oblikovanju političke situacije, ali i u procesu donošenja odluka. To je ključno", zaključio je Han.
Otvarajući večerašnji skup, ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc istakao je značaj uloge civilnog društva za razvoj demokratije, jer ono, kako je naveo, otvara debate i podstiče razmenu mišljenja, ali i šalje poruke građana svojim izabranim vođama.
"Iz moje perspektive, kao člana vlade, to nije uvek prijatno, ali jeste važno i jeste ključno za demokratiju", rekao je Kurc i konstatovao da predstavnici civilnog društva i vlada iz regiona moraju jedni druge da vide kao partnere jer će to pomoći razvoju zapadnog Balkana.
