U Spomen parku Šumarice danas je, u prisustvu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, služen moleban i održana komorativna mirovna manifestacija "Veliki školski čas".
Komemoracija je održana u znak sećanja na 21. oktobar 1941. kada je u tom gradu streljano više hiljada građana.
Venaca kraj spomenika streljanim đacima i profesorim u memonom parku u Šumaricama prvi su položili predstavnici Prve kragujevačke gimnazije, potom predsednik Tomislav Nikolić, ministar odbrane Bratislav Gašić, gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić i predstavnici parlamenta i Vlade Srbije.
Obeleževanju sećanja na masovno streljanje civila prisustvovali su i naslednici ubijenih, kao i veliki broj đaka i građana Kragujevca.
Predsednik Nikolić rekao je u izjavi novinarima da mu je drago što veliki broj građana i đaka sa pijetetom i dalje dolazi u Spomen park Šumarice.
"Vreme se malo promenilo i nekad smo bili mnogo agresivniji prema onima koji su nam to radili. Sada vreme pravi zaborav i okrećemo se budućnosti", rekao je Nikolić i dodao da će Srbija uvek pamtiti današnji dan.
Ove godine, u okviru "Velikog školskog časa", izveden je scenski prikaz pod nazivom "Između neba i zemlje", po delu "Nišči", kragujevačkog pisca Vidosava Stevanovića, koji je uradio i scenario.
Za scenski prikaz u kojem su učestvovali glumci Knjaževsko-srpskog teatra, Stevanović je uradio i scenario, muziku Zoran Hristić, a reditelj je Jano Čanji.
Tekst scenskog prikaza "Između neba i zemlje", ponuđen je kao prozna celina, u kojem se kroz osam ispovednih fragmenata, prepliću i nastavljaju produbljujući priče o individualnim sudbinama streljanih do opštih, univerzalnih značenja.
Tom tradicionalnom antiratnom manifestacijom kraj spomenika streljanim đacima i profesorima, Kragujevac i Srbija svake godine svetu šalju poruku da se nikada i nigde ne ponovi zločin kakav se dogodio 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu, kada su nemački okupatori i jednom danu streljali više hiljada civila.
Taj događaj predstavlja jedan od najvećih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu, i jedan je od najtragičnijih koji se dogodio na tlu Srbije u tom ratu.
Na suđenju u Nirnbergu baratalo se brojkom da je u Kragujevcu streljano oko 7.000 civila, dok savremena istraživanja govore je da je ubijeno 2.792 građanina jer za toliko osoba raspolažu ličnim podacima - ko su, gde su i kada rođeni, čime su se bavili. Među streljanima je bilo 270 dece, od kojih je najmlađi imao 11 godina.
Nemački okupator streljao je civile u Kragujevcu u znak odmazde, a povod su bili nemački gubici u borbama sa partizanskim i četničkim jedinicama 1. oktobra na putu Kragujevac - Gornji Milanovac, u kojem su Nemci imali 10 mrtvih i 26 ranjenih vojnika.
Tim streljanjem dosledno je primenjena naredba tadašnjeg generala Franca Bema od 10. oktobra 1941. godine, kojom se propisuje streljanje 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 Srba za ranjenog.