Preko srpsko-hrvatske granice Bapska u poslednja 24 sata u Hrvatsku nije ušla nijedna osoba, a prihvatni centar u Opatovcu je prazan. Slovenačka policija navodi da je priliv izbeglica "balkanskom rutom" ovih dana znatno manji.
Istovremeno, prva grupa od 30 izbeglica prebačena je jutros iz Grčke u Luksemburg, što predstavlja početak realizacije plana Evropske unije, vrednog 780 miliona evra, sa ciljem da se smanji teret sa zemalja koje su se najviše našle na udaru priliva izbeglica.
Broj migranata koji su ušli u Hrvatsku na putu prema zapadnoj Evropi premašio je 320.000, a od ponoći do 09.00 sati jutros u tu zemlju je ušlo 2.225 migranata i trenutno ih je u prihvatnom zimskom tranzitnom centru u Slavonskom Brodu 2.097, izvestilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske, a prenosi Hina.
Preko pograničnog područja Bapske, preko kojeg je u Hrvatsku za više od 40 dana izbegličke krize ušlo oko 300.000 izbeglica i migranata, dok je nešto manji broj prvih dana ulazio preko Tovarnika, u poslednja 24 sata nije u Hrvatsku ušla nijedna osoba, potvrdio je danas portparol vukovarsko-sremske policije Domagoj Džigumović.
Prihvatni centar u Opatovcu, u koji su izbeglice i migranti dovoženi s Bapske i gde su bili registrovani i dobili potrebnu pomoć, prazan je.
Juče je započeto uklanjanje dela tog objekata, rastavljeni su i uklonjeni i šatori ispred prihvatnog centra u kojima su izbeglice i migranti čekali na ulazak i registraciju, a sam centar se neće u potpunosti ugasiti, već će se zadržati najosnovniji objekti unutar njega kako bi se, u slučaju potrebe, mogao ponovo aktivirati, navodi hrvatska agencija.
Međutim, hrvatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova je danas upozorilo da se i dalje očekuje veliki pritisak izbegličkog talasa koji stiže preko Srbije i navodi da je od početka migracijske krize u Hrvatsku ušlo 320.215 migranata.
Od juče se izbeglice i migranti, koji iz Srbije ulaze u Hrvatsku, vozom Hrvatskih železnica prevoze direktno iz Šida do zimskog prihvatnog centra u Slavonskom Brodu, a odatle dalje vozom prema Sloveniji.
Kroz Sloveniju je od 16. oktobra do danas ušlo 139.608 migranata i izbeglica, a na odlazak u Austriju i dalje prema Nemačkoj trenutno u toj zemlji čeka ukupno 3.261 osoba, objavila je danas slovenačka policija.
Priliv izbeglica "balkanskom rutom" u Sloveniju poslednjih dana je znatno manji, pa je na primer juče u tu zemlju ušlo 4.300 ljudi, dok se ranije ta brojka kretala oko 7.000, kako je saopštila policijska uprava Novo Mesto.
Prelazak izbeglica u Austriju je u poslednjih nekoliko dana relativno brz, navodi Hina.
Jutros rano je vozom iz Dobove preko Jesenica u Austriju organizovano dovezeno 450 migranata koji su u Sloveniji već registrovani, dok ostali koji su prevezeni iz Hrvatske preko noći i jutra čekaju na tranzit u Šentilju i drugim kampovima.
Prihvatni centar u Brežicama danas je prazan, a osim na Šentilju, migranti koji čekaju na registraciju i postupak predaje Austriji nalaze se u Gornjoj Radgoni, Petišovcima i Dolgoj Vasi.
Slovenački mediji danas pišu da je vlada Slovenije već naručila veće količine bodljikave žice radi eventualne zaštite svoje južne granice s Hrvatskom ako bi na njoj ponovo došlo do nekontrolisanog ulaska migranata i izbeglica, što trenutno nije slučaj, dok vlada to odbija da komentariše.
Na pitanja da li zaista ima informacija da će Nemačka i Austrija uskoro zatvoriti svoje granice za migrante i da je Slovenija već naručila žičanu ogradu koju bi postavila na svoju šengensku granicu prema Hrvatskoj, premijer Miro Cerar je juče odgovorio dosta neodređeno.
Ponovo je, međutim, istakao da će Slovenija uskoro morati da deluje samostalno ako izbeglički talas, koji je i dalje veliki, ne počne efikasnije da se kontroliše i smanjuje i dodao da ne isključuje posebne mere na granici s Hrvatskom.
U međuvremenu, šef evropske pogranične agencije Fronteks Fabris Legeri danas je izjavio da je oko 800.000 migranata ilegalno ušlo u EU ove godine.
On je u intervjuu za nemački list "Bild" upozorio da priliv migranata verovatno još nije dostigao svoj vrhunac i pozvao evropske države da pritvore one koji ne dobiju azil, kako bi mogli brzo da budu vraćeni u zemlje porekla.
Države EU moraju se pripremiti za činjenicu da "još uvek imamo tešku situaciju pred sobom u narednim mesecima", zaključio je on.
