Hrvatska se priprema za obeležavanje Dana pobede i domovinske zahvalnosti povodom 22. godišnjice od akcije Oluja tokom koje je iz Hrvatske proterano više od 220.000 Srba, a oko 2.000 njih je nastradalo - od čega čak 1.200 civila.
Hrvatska proslava zločina nad Srbima biće nešto drugačija u odnosu na prethodne.
Dan, koji Hrvatska obeležava kao Dan pobede, u Srbiji se doživljava kao dan žalosti i komemoracija zbog više od 220.000 prognanih Srba i nekoliko hiljada ubijenih i nestalih.
Pojedii mediji navode ovih dana da obeležavanju hrvatskog Dana pobede u Kninu neće prisustvovati ni predsednica Kolinda Grabar Kitarović ni premijer Andrej Plenković.
Zvanične infomacije o tome, međutim, nema.
Za razliku od prošle i 2015. Dan pobede u Kninu ove godine će defnitivno proteći bez koncerta hrvatskog kantautora Marka Perkovića Tompsona, koji, inače, u svojim pesmama glorifikuje ustaštvo.
Prema rečima novog gradonačelnika Knina Marka Jelića tu nema nikakve političke pozadine, već je, kako kaže, Tompson imao ranije dogovorene obaveze.
Jelić kaže i da će povodom 22. godišnjice Oluje vlada u Kninu održati svoju 50. sednicu 4. avgusta, a na dan godišnjice, 5. avgusta, koncert će održati Prljavo kazalište.
Gradonačelnik Knina je, kako prenose hrvatski mediji, rekao da se nada da će ove godine proslava proteći dostojanstveno, kako i priliči ovakvom prazniku.
"Ove godine proslavu Dana pobede i domovinske zahvalnosti i Dana hrvatskih branitelja u Kninu će uveličati koncert Prljavog kazališta u organizaciji grada Knina", rekao je Jelić.
Inače, kako je predviđeno državnim protokolom, obeležavanje ovog praznika počeće 5. avgusta rano ujutru polaganjem venaca, nakon čega sledi podizanje zastave na Kninskoj tvrđavi i tradicionalni mimohod jedinica kroz grad, kao i misa u crkvi Gospe Velikog Hrvatskog Krsnog Zavjeta, kao i prigodne izložbe i ručak s građanstvom, dok će uveče nastupiti Prljavo kazalište.
A Hrvati...opet slave ZLOČIN (FOTO, VIDEO)
Istovremeno, drugu godinu za redom nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava - Hrvatska pokrenula je projekt "Isprika" kojim od hrvatskih vlasti traže da se izvini žrtvama kršenja ljudskih prava i ratnih zločina za vreme i nakon vojno-policijske akcije Oluja" i njihovim porodicama.
U srpskoj zajednici u Hrvatskoj podržavaju ovu inicijativu.
Sećanje na nepregledne kolone ljudi koje su se, na traktorima, sa zavežljajem u ruci ili bez ičega od 4. avgusta, slivale ka Srbiji nikada neće izbledeti iz sećanja svih građana Srbije, svedoka pogroma.
Vojna akcija "Oluja" ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ.